Forum penzionera SRCE: Smanjenjem penzija oštećeno oko 850.000 ljudi, postoje modeli za povraćaj novca

Prema njegovim rečima, iznos neisplaćenih sredstava u tom periodu dostigao je ukupno 840 miliona evra, pozivajući se na podatak iz izveštaja koji je Vlada Republike Srbije dostavila Evropskom sudu za ljudska prava.

Tamburić je u razgovoru sa generalnim sekretarom Srbija centra Stefanom Janjićem naveo da je od 2014. godine udeo troškova za penzije u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije pao sa nekadašnjih 13 odsto na sadašnjih 9 do 10 procenata.

Analiza prosečnih i minimalnih primanja

Predstavnik Foruma penzionera ukazao je i na pad odnosa prosečne penzije i prosečne plate. Kako navodi, tenzija je sa ranijih 58 odsto prosečne zarade pala na nivo od oko 45 do 46 procenata, pri čemu prosečna penzija trenutno iznosi oko 39.800 dinara.

„To je na granici siromaštva, posmatrano naročito za višečlana domaćinstva, uzimajući u obzir da je granica siromaštva za jednočlano domaćinstvo oko 46.000 dinara. Oko 455.000 penzionera u Srbiji prima iznose manje od najniže zakonske penzije“, rekao je Tamburić.

On je podsetio da najniža penzija za kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 21.766 dinara, dok za poljoprivredne penzionere ona iznosi 17.100 dinara. Prema iznetim podacima, oko 52.000 korisnika u Srbiji prima mesečnu penziju manju od 10.000 dinara, na osnovu čega je zaključio da većina penzionerske populacije danas živi u teškim materijalnim uslovima.

Predloženi modeli za obeštećenje

Govoreći o pravnim i finansijskim rešenjima za vraćanje oduzetih sredstava, Tamburić se pozvao na član 58. Ustava Republike Srbije kojim se jamči mirno uživanje imovine. On stoji na stanovištu da bi država trebala da izvrši povraćaj sredstava zajedno sa pripadajućom kamatom, uključujući i naslednike preminulih penzionera.

Kao jedan od mogućih modela, iznet je predlog da se povraćaj vrši sukcesivno tokom perioda od četiri godine u jednakim mesečnim ratama — analogno vremenu tokom kojeg su umanjenja primenjivana.

Pored direktnih mesečnih isplata, kao opcija je navedeno i emitovanje akcija buduće Razvojne banke Srbije, kojima bi penzioneri ili njihovi naslednici mogli slobodno trgovati ili ih prodati pre dospeća na tržištu kapitala. Prema Tamburićevoj oceni, država može obezbediti stabilne izvore finansiranja za pokrivanje ovih obaveza.