Čadež sa predsednikom Privredne komore Venecija Đulija-Trst-Gorica o povezivanju privreda

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko Čadež razgovarao je danas u Trstu sa  predsednikom Privredne komore Venecija Đulija – Trst–Gorica, Antoniom Paoletijem i generalnim sekretarom Centralnoevropske inicijative (CEI) Frankom Dal Masom, o snažnijem institucionalnom i poslovnom povezivanju privreda Zapadnog Balkana sa regionom Alpe–Adria.

Kako je saopštila PKS bilo je reči i o jačanju komorskih i međudržavnih inicijativa sa ciljem razvoja ključnih transportnih koridora. 

Sastanku je prisustvovao i generalni sekretar Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB6) David Piegacki.

Čadež je Paoletiju predložio da Trst dva puta godišnje bude mesto susreta privrednika, investitora i komorskih lidera Zapadnog Balkana i regiona Alpe–Adria, odnosno stalna platforma za povezivanje kompanija, razvoj dobavljačkih lanaca, predstavljanje investicionih projekata i pokretanje zajedničkih inicijativa. 

Dve komorske mreže koje bi bile povezane kroz ovu inicijativu predstavljaju približno 1,2 miliona kompanija. 

KIF ZB6 okuplja oko 350.000 preduzeća iz šest ekonomija Zapadnog Balkana, dok mreža Alpe–Adria predstavlja skoro 850.000 kompanija iz Italije, Austrije, Slovenije i Hrvatske. 

Cilj je da se ova velika poslovna baza poveže konkretnim projektima i novim partnerstvima.

„Trst je prirodno mesto za takvu inicijativu. U njemu se nalazi sedište KIF ZB6, Privredna komora Venecija Đulija jedan je od aktivnih aktera mreže Alpe–Adria, a sam grad predstavlja važnu privrednu, logističku i istorijsku vezu između Zapadnog Balkana, srednje Evrope i Mediterana“, rekao je Čadež.

Budući susreti u Trstu trebalo bi, kako je navedeno, da budu usmereni na konkretne rezultate, poslovne razgovore kompanija, zajedničke investicione projekte, transport i logistiku, energetsku i zelenu tranziciju, digitalizaciju, inovacije, pristup finansiranju i snažnije uključivanje kompanija Zapadnog Balkana u evropske lance vrednosti.

Na sastanku sa generalnim sekretarom CEI Frankom Dal Masom posebna pažnja posvećena je povezivanju ove međudržavne platforme sa KIF ZB6 i stvaranju zajedničke poslovno-transportne agende.

„CEI može da okupi vlade i evropske institucije, dok KIF ZB6 predstavlja oko 350.000 kompanija i njihove stvarne potrebe. Upravo to povezivanje političkih odluka, infrastrukturnih projekata i zahteva privrede može doneti rezultate koje kompanije odmah osećaju“, rekao je Čadež.

U središtu razgovora bila je modernizacija železničkog pravca Trst–Ljubljana–Zagreb–Beograd i njegovo povezivanje sa severnojadranskim lukama, Skopljem i Solunom, sa ciljem stvaranja brzog, zelenog i pouzdanog kopnenog mosta između Jadrana, Zapadnog Balkana, srednje Evrope i istočnog Mediterana.

Poseban potencijal imaju regionalne inicijative u okviru programa Interreg IPA ADRION. Zajednički rad CEI i komora KIF ZB6 trebalo bi da, kako je istaknuto, bude usmeren na modernizaciju železničke infrastrukture i graničnog prelaza Šid–Tovarnik, bolje povezivanje železnice, intermodalnih terminala i luka Trst, Kopar i Rijeka, kao i na širenje zelenih koridora, digitalnu razmenu podataka i rad inspekcijskih službi 24 časa dnevno.

Dodaje se da su među prioritetima i međusobno priznavanje kontrola i razvoj integrisanih graničnih prelaza, kao i zajednička inicijativa prema Evropskoj komisiji za održivo rešenje pravila 90/180 dana za profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana.

„Na graničnim prelazima Zapadnog Balkana godišnje se izgubi oko 26 miliona radnih sati vozača, što predstavlja gotovo 3.000 godina čekanja. Za kompanije je, međutim, logistika jednostavna – roba mora da stigne brzo, pouzdano i po predvidivoj ceni“, navedeno je u saopštenju.

Zbog toga će, kako je naglašeno, CEI i KIF ZB6 raditi na uspostavljanju zajedničke poslovno-transportne agende, zasnovane na podacima kompanija, precizno utvrđenim uskim grlima i zajedničkim projektima prema evropskim fondovima i institucijama.

„Koridori nisu samo pruge, putevi i luke. Oni su infrastruktura ekonomskog rasta, novih investicija i brže integracije Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište“, rekao je Čadež.