Radar: Dok država nije prodala udeo u Energoprojektu nije se znalo za odluku suda

Vlada Srbije 29. juna 2026. godine prodala je 3,75 miliona akcija Energoprojekta po 452,25 dinara, a 2017. je odbila cenu od 1.501 dinar, pa je tako budžet Srbije uskraćen za 32,2 miliona evra.

Još 11 miliona je „isparilo“ jer predstavnik države nije tražio da se akcionarima pre prodaje isplati 31,6 miliona evra dobiti iz prethodnog perioda. 

Na taj način omogućeno je da Napred razvoj Dobroslava Bojovića i sa njim povezanim firmama, kupovinom akcija poveća udeo na 90,2 odsto, pa je Skupštinara akcionara Energoprojekta 30. jula donela odluku da po istoj ceni Napred razvoj prinudno otkupi i preostalih 9,8 odsto akcija.

Dan pre odluke o prinudnom otkupu Forbs je objavio presudu Upravnog suda da je rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017, koje je i omogućilo to „neprijateljsko“ preuzimanje, bilo nezakonito i da bi ona o tom slučaju trebalo da donese novu odluku. 

Iz presude u koju je i Radar imao uvid vidi se da je doneta 26. juna, dakle, tri dana pre nego što je Vlada, ipak, prihvatila 3,3 puta lošiju ponudu od one pre devet godina.

Novinar Radara se pita da li je moguće da o toj presudi nisu obavešteni ni premijer Đuro Macut, ni ministar finansija Siniša Mali, ni ministarke privrede i građevinarstva Adrijana Mesarović i Aleksandra Sofronijević ili  je neko, ipak, znao, a uprkos tome odlučio da „nagrade bezakonje“.

„Mnogo je pitanja, ali malo odgovora u ovoj rašomonijadi, kojoj se ni posle devet godina ne nazire kraj. A sve je počelo još u januaru 2017, kada su Napred razvoj i sa njim povezane firme preko berze, ali ispod žita, kupile 35 odsto akcija Energoprojekta, iako su po zakonu morale da daju ponudu za preuzimanje svih akcija čim je njihov udeo premašio 25 odsto“, piše Radar. 

U međuvremenu su, uz svesrdnu pomoć države, te firme stekle 90,2 odsto i krenule u prinudni otkup preostalih akcija.

Posle, kako je navedneo, devet godina stvari teško mogu da se vrate na početak. 

Broker Nenad Gujaničić ne veruje da se posle toliko vremena presuda Upravnog suda može sprovesti, ali da mali akcionari Energoprojekta i njegovih zavisnih preduzeća imaju realne osnove da traže i dobiju novčano obeštećenje. 

Neki od njih već su za Radar najavili da će pravdu potražiti i u Strazburu. „U tom slučaju obeštećenje im neće platiti nove gazde, već država koju je Vlada prodajom njenog udela u Energoprojektu već oštetila za 42 i kusur miliona evra. A biće da to nije konačni ceh, koji će na kraju biti isporučen poreskim obveznicima“, naveo je Radar.

Pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, Radar je 15. jula od Generalnog sekretarijata zatražio da mu dostavi zaključak Vlade, informacije ko je formalno i s kojim obrazloženjem predložio prodaju akcija, procene i analize korišćene prilikom donošenja te odluke, da li je Ministarstvo privrede predložilo da do sada ostvarena dobit ostane neraspoređena i tako pripadne samo većinskom vlasniku.

U pisanom odgovoru Tamara Stojčević, zamenica generalnog sekretara Vlade navela je da „zahtev za dostavljanje kopija jednog ili više akata organa javne vlasti, bez navođenja informacije od javnog značaja koja se u traženom dokumentu nalazi, takav zahtev nije zahtev da se učini dostupna informacija od javnog značaja, nego predstavlja zahtev za dostavljanje dokumenta“.

I još je navela da „dokument nije informacija od javnog značaja, već nosač informacije“, te da se zahtev Radara „u celini odnosi na dostavljanje dokumenata, bez precizno utvrđenog predmeta zahteva, odnosno preciznog opisa informacije koja se traži“.

Stojčević je uputila Radar, da u roku od 15 dana dostavi „što precizniji opis informacije koju traži“ jer će u suprotnom, „Generalni sekretarijat Vlade doneti rešenje o odbacivanju zahteva“ tog medija.