Radar: Dok se Mali hvali viškom, manjak u državnoj kasi milijardu evra

Vlada Srbije je pola godine pre roka uplatila deo rate za francuske borbene avione „rafal“, pa je minus u blagajni Srbije krajem jula bio 4,3 puta veći nego u prvih sedam meseci prošle godine i iznosio skoro 98 milijardi dinara ili 833 miliona evra, piše danas nedeljnik Radar.

„Dok je ministar finansija Siniša Mali 27. jula, tokom vanrednog zasedanja Skupštine Srbije, ubeđivao poslanike i TV-gledaoce da će 14. septembra jednokratna pomoć penzionerima, borcima i onima koji primaju socijalnu pomoć, a 22. septembra i svim punoletnim građanima biti isplaćena ‘upravo iz viška novca, jer su poreski prihodi u prvih sedam meseci ove godine za više od 40 milijardi dinara veći nego što su planirani’, vrlo dobro je znao da u državnoj kasi nema nikakvog viška“, ocenio je Radar.

Samo četiri dana kasnije ispostavilo se da je manjak u budžetu na kraju jula bio skoro 98 milijardi dinara ili 833 miliona evra. 

Umesto viška, o kojem je govorio Mali, manjak u državnoj kasi je posle sedam meseci bio 4,3 puta veći nego u istom periodu prošle godine, piše u tekstu pod naslovom „Dok se Mali hvali viškom, manjak u državnoj kasi milijardu evra“. 

Iz budžeta je, kako je navedeno, 27. jula isplaćeno 58,7 milijardi dinara, kao deo četvrte rate za nabavku 12 francuskih borbenih aviona „rafal“, čiju je kupovinu ugovorio predsednik Aleksandar Vučić za ukupno 2,75 milijardi evra. 

Pritom, četvrta rata od 686,25 miliona evra ili 25 odsto ukupne vrednosti, po komercijalnom ugovoru sa francuskom kompanijom Daso avijejšn, dospevala za plaćanje tek 29. januara 2027, što znači da je Srbija njen lavovski deo od skoro 73 odsto platila pola godine pre roka i da joj do kraja januara 2027. preostaje da plati još 186,25 miliona evra.

„Iz ko zna kojeg razloga vlast je požurila da i lavovski deo četvrte rate isplati šest meseci pre roka, tako da trenutno Srbija Dasou duguje još 737 miliona evra ili manje od 27 odsto ugovorene vrednosti posla. Tu kupovinu praktično su ugovorili predsednici Vučić i Emanuel Makron, a pre tačno dve godine, u avgustu 2024, ugovor su samo formalno potpisali ministar odbrane Bratislav Gašić i Erik Trapije, izvršni direktor Dasoa“, naveo je Radar.

Srbija je do sada za „rafale“ već isplatila dve milijarde evra – prva dva avansa od po 411,75 miliona u oktobru 2024. i aprilu 2025, treću ratu od 686,25 miliona u dve tranše, u decembru prošle i januaru ove godine, a deo četvrte od 500 miliona u julu. 

Prvi deo preostalog duga od 186,25 miliona za plaćanje dospeva u januaru 2027, a poslednju ratu od 549 miliona evra Srbija će plaćati sukcesivno, kako avioni budu stizali, s tim što komercijalni ugovor ne precizira rokove isporuke, već samo rokove plaćanja – sedam dana od prijema svakog aviona.

Zbog te isplate, neplanirane Zakonom o budžetu, istog časa se pojavio minus u državnoj kasi koji je samo u julu narastao na više od 45 milijardi, a od početka godine na skoro 98 milijardi dinara ili oko 835 miliona evra.

Nema, dakle, ni govora – piše Radar – o nekakvom višku u budžetu kojim se Mali javno hvalio. Naprotiv, posle isplate jednokratne pomoći od oko 600 miliona evra koja takođe nije planirana Zakonom o budžetu za 2026, a isplatu je najavio za to „nenadležni“ Vučić, velike su šanse da će minus u državnoj kasi već na kraju sledećeg meseca premašiti milijardu i po evra.

Za razliku od ministra, po čijim je rečima „briga o građanima apsolutni prioritet“ Vlade i da se „za te namene koriste sredstva iz viška u budžetu, s obzirom na to da su poreski prihodi u prvih sedam meseci tekuće godine premašili planirane za preko 40 milijardi dinara“, činjenice govore da stanje javnih finansija zemlje ni izbliza nije tako ružičasto kao što vlast pokušava da ih predstavi.

Tim pre što je na kraju jula prošle godine minus u državnoj kasi bio samo 22,9 milijardi dinara, s tim što su u čak četiri od tih sedam meseci – u januaru, maju, junu i julu, prihodi bili veći od rashoda, dok je u istom periodu ove godine minus veći 4,3 puta.

Dodatni razlog za brigu je što je deficit u poslednjih pet meseci 2025. bio čak 11,8 puta veći nego u prvih sedam, jer je minus od početka avgusta do kraja decembra ekspresno porastao na 271,4 milijarde dinara ili oko 2,3 milijarde evra. 

Ove godine u poslednjih pet meseci kreće se, kako piše Radar, sa mnogo više startne pozicije, pa se opravdano strahuje da bi „u foto-finišu“ sadašnji manjak mogao kao kvasac da naraste na dve i po, a možda i tri milijarde evra.

U prilog ministru Malom ne ide ni podatak da godinama budžet u julu nije bio u minusu, a svojevrsni kuriozitet je da je prošlog meseca deficit bio više nego duplo veći nego u jeku pandemije, kada je u julu 2020. bio samo 19 milijardi dinara.

S tim u vezi nedeljnik je podsetio da je na kraju te 2020. ukupan manjak dostigao rekordnih 459 milijardi dinara ili 3,9 milijardi evra.

Od tada, pet godina uzastopno, od 2021. do 2025, svakog jula prihodi države bili su veći od njenih rashoda i ta razlika iznosila je redom: 36 milijardi, 37 milijardi, 23 milijarde, 42 milijarde i lane 13,5 milijardi dinara. Sve do ove godine, kada se u julu ponovo pojavio manjak veći od 45 milijardi dinara.

Problem za vlast je što su istovremeno rashodi rasli znatno bržim tempom, pa su uvećani za 16,2 odsto, sa 1.341 na 1.558 milijardi dinara, pa je automatski i minus u državnoj kasi skočio sa nepune 23 na 98 milijardi dinara ili za 326 odsto.