Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji

Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju u kojoj se ocenjuje da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u mnogim pregovaračkim poglavljima i ponavlja da pregovori o pristupanju EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka, posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave.

Rezolucija, čiji je autor izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula, usvojena je sa 468 glasova za, 116  protiv i 79 uzdržanih.

Poslanici EP su usvojili amandmane u kojima se izražava žaljenje zbog kampanje da se učesnici protesta 15. marta 2025. u Beogradu lažno optuže da su simulirali upotrebu „zvučnog topa“, osuđuje optužbe na račun evroposlanika da su širili lažne vesti o tom protestu i zabrinutost zbog saradnje vladajuće stranke u Srbiji sa Komunističkom partijom Kine.

Te amandmane je podneo izvestilac za Srbiju Tonino Picula u ime poslaničkog kluba Socijalista i demokrata, zajedno sa poslanikom Vladimirom Prebiličem u ime Zelenih.

„Evropski parlament izražava žaljenje zbog kampanje zastrašivanja mirnih studenata, novinara i aktivista koju sprovode srpske vlasti, a koja se oslanja na kontroverzni izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) kako bi se učesnici protesta lažno optužili za upotrebu zvučnog topa tokom protesta 15. marta 2025. na Trgu Slavija u Beogradu“, navodi se u amandmanu.

EP takođe „ističe da je korišćenje straha kao oružja za suzbijanje građanskog neslaganja potpuno neprihvatljivo i nespojivo s temeljnim vrednostima EU i oštro osuđuje najnovije napade najviših zvaničnika Srbije na poslanike u Evropskom parlamentu, uključujući netačne optužbe da su širili laži i pogrešne informacije o tom protestu“, dodaje se u amandmanu na član kojim EP izražava „duboku zabrinutost zbog verodostojnih navoda o upotrebi akustičnog oružja protiv mirnih demonstranata“.

U drugom amandmanu se navodi Evropski parlament sa zabrinutošću prima na znanje nedavni memorandum o saradnji  vladajuće stranke u Srbiji i Komunističke partije Kine, koji otvara dodatna pitanja u pogledu strateške predanosti Srbije da nastavi svoj put prema EU.

Picula je tokom jučerašnje rasprave na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta o ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, izjavio da se napredak Srbije u reformama važnim za članstvo u EU značajno usporio i da je u nekoliko ključnih oblasti, posebno u vladavini prava, zabeleženo nazadovanje.

Dodao je da dok vlasti u Srbiji i dalje predstavljaju članstvo u EU kao strateški cilj, postupci njenog političkog vođstva „često to ne potvrđuju“, i da nema napretka u istrazi smrtonosnog pada nadstrešnice ulaza Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Picula je naveo da se u izveštaju Evropska komisija poziva da se Srbiji, zbog neispunjenih obaveza ili nedostatka rezultata, posebno na polju vladavine prava, ubuduće obustave isplate iz instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan, i reprogramiraju za jačanje reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, za nezavisne medije, organizacije civilnog društva i nezavisni sektor kulture.

Izveštaj o Srbiji obuhvata događaje iz 2025. godine, kao i novije događaje, uključujući boravak misije Spoljnopolitičkog odbora EP (AFET) u Srbiji od 22. do 24. januara 2026. godine.

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog sve dublje političke krize u Srbiji, kao i zbog usvajanja izmena pravosudnih zakona i ocenjuje se da su najbolji način za rešavanje političke krize slobodni i fer izbori, uz puno, transparentno i inkluzivno sprovođenje svih preporuka ODIHR-a.

U tekstu se osuđuje to što su mirni učesnici protesta, aktivisti i novinari bili žrtve „širokog spektra represivnih mera, uključujući i preteranu upotrebu sile i policijsko nasilje, arbitrarna privođenja i hapšenja, politički egzil i druge oblike zastrašivanja“ i poziva na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu optužbi za primenu nepotrebne i prekomerne sile i za nezakoniti nadzor demonstranata, kao i na ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za ozbiljna i sistematska kršenja zakona i kršenja ljudskih prava u Srbiji.

U dokumentu se oštro se odbacuju sve tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. kako bi se izazvala „obojena revolucija“, ponavlja snažna osuda nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave podrške studentima koji protestuju i odbacuju neosnovane tvrdnje srpskih vlasti da se Hrvatska mešala u lokalne izbore u martu 2026. godine.

Ponovo se ističe potreba da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući i potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naročito sa restriktivnim merama koje je EU uvela u kontekstu ruskog agresije na Ukrajinu.

Kada je u pitanju Kosovo, podseća se da normalizacija odnosa s Kosovom i primena obaveza iz dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Srbije i poziva na potpuno sprovođenje Briselskog i Ohridskog sporazuma.

Od Srbije se očekuje da sarađuje s Kosovom kako bi se konačno priveli pravdi počinioci terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, navodi se u dokumentu i izražava „žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala počinioce, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste“.