Dok se veštačka inteligencija (AI) ubrzano seli iz laboratorija kako bi rešavala probleme u fabrikama, bolnicama i lancima snabdevanja, kineski kreatori politika postavili su visoke ciljeve, očekujući uspon „pametne ekonomije“, piše Sinhua.
Na ovogodišnjim „dvema sednicama“ najvišeg kineskog zakonodavnog tela i najvišeg političkog savetodavnog organa, u izveštaju o radu vlade, koji je prošle nedelje podnet nacionalnom parlamentu na razmatranje, prvi put je pozvano na stvaranje novih oblika „pametne ekonomije“.
Analitičari smatraju da Kina time šalje širu poruku: veštačka inteligencija više nije samo alat za povećanje efikasnosti, već je postala pokretač koji uvodi novu fazu ekonomskog razvoja.
Ova formulacija u ključnom dokumentu označava napredak u razmišljanju o javnim politikama. U izveštaju o radu vlade za 2024. prvi put je predstavljen program „AI Plus“, dok je izveštaj za 2025. zagovarao njegovo dalje unapređenje. Ove godine otišlo se korak dalje, pa se veštačka inteligencija predstavlja kao motor šire ekonomske transformacije.
Džou Li’an, član 14. Nacionalnog komiteta Kineske narodne političke konsultativne konferencije i profesor na Školi za menadžment Guanghua Pekinškog univerziteta, rekao je da izraz „pametna ekonomija“ odražava duboku promenu u načinu na koji se veštačka inteligencija pozicionira u razmišljanju o javnim politikama.
„Ideja pametne ekonomije sugeriše da veštačka inteligencija sve više postaje temeljni element ekonomskog sistema, oblikujući način na koji se raspodeljuju resursi, organizuju industrije i pružaju usluge“, istakao je.
U praktičnom smislu, ovogodišnji izveštaj opisuje kako bi taj prelaz mogao da izgleda. Poziva se na bržu primenu inteligentnih terminala nove generacije i AI agenata, na masovnu komercijalnu primenu veštačke inteligencije u ključnim sektorima i oblastima, kao i na razvoj novih oblika i modela poslovanja zasnovanih na AI.
Takođe se naglašava jačanje ekosistema veštačke inteligencije otvorenog koda, širenje javnih „klaud usluga” (cloud), unapređenje nacionalne koordinacije računarske snage i izgradnja hiper-velikih klastera za inteligentno računarstvo. Istaknuta je i nova infrastruktura poput satelitskog interneta i unapređene inicijative 5G Plus industrijskog interneta.
Posmatrane zajedno, ove mere ukazuju na to da kineska strategija razvoja veštačke inteligencije ulazi u sveobuhvatniju fazu. Umesto da se uglavnom fokusiraju na tehnološke proboje, kreatori politika sada naglašavaju integraciju veštačke inteligencije sa realnom ekonomijom -od proizvodnje i poljoprivrede do javnih usluga i potrošačkih tržišta.
Ova šira orijentacija dodatno je potvrđena u nacrtu okvira 15. petogodišnjeg plana (2026–2030), koji predviđa napredak u oblastima kao što su multimodalni sistemi, AI agenti, utelovljena veštačka inteligencija i kolektivna odnosno inteligencija roja (swarm).
Iza ovih politika stoji jasna ekonomska logika. „Pametna ekonomija“ može se posmatrati kao sledeća faza evolucije digitalne ekonomije. Dok se digitalizacija fokusira na izgradnju mreža, platformi i tokova podataka, veštačka inteligencija uvodi sisteme sposobne za percepciju, donošenje odluka i autonomno delovanje.
Pojednostavljeno rečeno, ako je digitalna infrastruktura „nervni sistem“ savremene ekonomije, veštačka inteligencija je njen „mozak“.
Ova razlika takođe objašnjava naglasak na obimu. I izveštaj o radu vlade i nacrt okvira petogodišnjeg plana naglašavaju komercijalizaciju i primenu u velikim razmerama, što pokazuje da se očekuje da veštačka inteligencija brže uđe u glavni tok ekonomskih aktivnosti.
China’s abundant data resources, comprehensive industrial system and vast application scenarios provide favorable conditions for the development of a „smart economy.“
Kineski obilni resursi podataka, sveobuhvatan industrijski sistem i veliki broj mogućih scenarija primene pružaju povoljne uslove za razvoj „pametne ekonomije“.
Još jedna ključna odlika kineske strategije jeste naglasak na inteligentnim terminalima i AI agentima. Poslednjih godina veliki deo globalne rasprave o veštačkoj inteligenciji bio je usmeren na velike modele. Međutim, kineski politički okvir pridaje jednaku važnost uređajima i sistemima preko kojih se veštačka inteligencija primenjuje u realnim situacijama.
Za kompanije se prava prilika nalazi u vertikalnim primenama, naročito u proizvodnji.
Ćjan Gang, predsednik upravnog odbora kompanije CITIC Pcifička fabrika specjalnog čelika (Pacific Special Steel Group) i nacionalni politički savetnik, rekao je da je ta kompanija razvila više od 100 vertikalnih AI modela za podršku inteligentnoj proizvodnji, čime je jednu od svojih fabrika pretvorila u prvu „svetionik fabriku“ u globalnoj industriji specijalnog čelika.
„Svetionik fabrika“ (lighthouse factory) označava proizvodni pogon svetskog nivoa, orijentisan ka budućnosti, koji predstavlja primer primene najnaprednijih tehnologija za transformativne poslovne i društvene koristi.
Slični eksperimenti odvijaju se u različitim industrijama širom Kine, druge najveće ekonomije na svetu. Stručnjaci kažu da prednost zemlje leži u kombinovanju ogromnih proizvodnih kapaciteta sa sve razvijenijim mogućnostima veštačke inteligencije, čime se tehnološki napredak pretvara u industrijsku vrednost velikih razmera.
„Veštačka inteligencija sada prelazi iz faze ‘kopilota’ koji pomaže u donošenju odluka u autonomnog ‘agenta’ koji sam ostvaruje rezultate, kako se industrija pomera iz perioda eksplozivnog tehnološkog rasta u fazu realizacije vrednosti“, rekao je Đia Šaoćijan, predsednik kompanije Hajsens grup (Hisense Group) i poslanik u 14. sazivu Nacionalnog narodnog kongresa.
Infrastruktura će igrati presudnu ulogu u određivanju brzine kojom će se ove primene širiti. Obuka i rad naprednih sistema veštačke inteligencije zahtevaju ogromne računarske resurse i pouzdano snabdevanje energijom. Zbog toga se u izveštaju o radu vlade naglašava izgradnja hiper-velikih klastera za inteligentno računarstvo i unapređenje koordinacije između računarske snage i elektroenergetskog sistema.
Ovakav pristup odražava nastojanja Kine da bolje uskladi svoje digitalne i energetske resurse. Dok potražnja za računarskim kapacitetima brzo raste u velikim ekonomskim centrima, mnoge unutrašnje regije raspolažu obilnim obnovljivim izvorima energije. Usklađivanje računarske infrastrukture sa tim energetskim resursima može pomoći u smanjenju troškova, povećanju efikasnosti i podršci održivom širenju industrije veštačke inteligencije.
U izveštaju se takođe ističe razvoj satelitskog interneta i unapređenje industrijskih digitalnih mreža.
Ma Kui, poslanik u nacionalnom parlamentu i generalni direktor provincijske filijale kompanije Čajna mobajl (China Mobile) u Sečuanu, rekao je da bi prostrani jugozapad zemlje mogao imati sve važniju ulogu u širenju kineske računarske infrastrukture.
Uz obilne energetske resurse i rastuću potražnju, naveo je, regioni poput Sečuana i susedne opštine Čongćing dobro su pozicionirani za razvoj industrije inteligentnog računarstva u okviru kineske strategije „Istok – podaci, Zapad – računarstvo“(East Data, West Computing).
„Ali da bi se u potpunosti iskoristio potencijal regiona, neophodno je proširiti primene velikih razmera i ojačati veze sa realnom ekonomijom“, rekao je Ma.
Kako Kina unapređuje razvoj „pametne ekonomije“, kreatori politika sve više naglašavaju i jačanje upravljanja veštačkom inteligencijom, što se pominje i u izveštaju o radu vlade i u nacrtu okvira petogodišnjeg plana.
Kako sistemi veštačke inteligencije postaju sve sposobniji za obavljanje složenih zadataka i podršku automatizovanom donošenju odluka, potreba za jačanjem okvira upravljanja u oblastima kao što su bezbednost podataka, zaštita privatnosti i nadzor algoritama postaje sve očiglednija.
Izveštaj poziva na unapređenje upravljanja veštačkom inteligencijom, dok petogodišnji plan ističe napore na jačanju međunarodnog dijaloga i saradnje u oblasti veštačke inteligencije, kao i ubrzanju izgradnje ekosistema i zajednice tehnologija otvorenog koda sa globalnim dometom. Takođe se naglašava proširenje međunarodne saradnje u digitalnim i inteligentnim sektorima, uključujući dublju saradnju u e-trgovini, mobilnim plaćanjima i razvoju pametnih gradova.
Kineska osnovna industrija veštačke inteligencije bila je vredna više od 1,2 hiljade milijardi juana (oko 174 milijarde američkih dolara) u 2025. godini, i brojala je više od 6.200 kompanija iz oblasti veštačke inteligencije, izjavio je ministar industrije i informacionih tehnologija Li Lečeng na marginama nacionalne zakonodavne sednice. On je naglasio da veštačka inteligencija treba da „služi ljudima, bude od koristi ljudima i ostane pod ljudskom kontrolom“ i da funkcioniše kao zajedničko globalno javno dobro.
Nacionalni poslanik i stručnjak za tehnologiju Džou Di rekao je da izazovi poput tehnoloških barijera u veštačkoj inteligenciji, prekograničnih tokova podataka i etičkog upravljanja zahtevaju veću međunarodnu saradnju, kako bi koristi tehnološkog napretka stigle do više zemalja i pomogle u rešavanju izazova sa kojima se čovečanstvo suočava u celini.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.