Mnogi roditelji često nesvesno usmeravaju svoje dete ka sopstvenim željama i potrebama, što može imati dugoročne posledice na emocionalni razvoj deteta, prenosi N1.
Roditelji ponekad nesvesno prisiljavaju svoju decu da se upišu u aktivnosti koje ih ne zanimaju, poput fudbala, kako bi se uklopili u društvene norme ili zbog pritiska koji osećaju od drugih roditelja.
Takođe mogu reagovati besno na loše ocene jer su zabrinuti šta će drugi, poput nastavnika, misliti o njihovom detetu.
Iako ovo nije specifičan stil roditeljstva, takvo ponašanje se često javlja kada roditelj oseća potrebu da kontroliše ili sačuva sopstvenu sliku. Takav pristup može negativno uticati na emocionalno zdravlje deteta jer roditelj tada više razmišlja o svojim osećanjima nego o stvarnim potrebama svog deteta.
„Ego roditeljstvo je roditeljski pristup u kojem roditelj donosi odluke na osnovu sopstvene potrebe da se oseća dobro, ispravno, da ima kontrolu ili da dobije potvrdu.
U ovom pristupu, fokus nije na podržavanju razvoja deteta, već na očuvanju roditeljskog imidža ili emocionalnog stanja“, kaže terapeutkinja za mentalno zdravlje Šeril Groskopf.
Primeri „ego roditeljstva“ uključuju situacije u kojima roditelj odbija da odustane od svađe, primorava dete na aktivnosti koje mu nisu zanimljive ili izbegava da izmišlja izgovore kako bi zadržao autoritativni stav.
Dr Karolina Fenkel, stručnjakinja za mentalno zdravlje adolescenata, upozorava da, iako „ego-roditeljstvo“ nije uvek svesna odluka, njegov uticaj može biti dugoročan. Roditelji mogu nesvesno da nauče svoju decu da njihova ljubav zavisi od određenih uslova.
„Deca često usvajaju verovanje da je ljubav uslovna, da su vredna samo kada se ponašaju, osećaju ili postižu nešto na određeni način“, objašnjava dr Fenkel.
Takav pristup može dovesti do ozbiljnih problema kao što su anksioznost, perfekcionizam, nisko samopouzdanje i strah od neuspeha.
Dr Fenkel preporučuje da kada primetite da reagujete iz ega, obuzdate svoju reakciju i zapitate se: „Da li je ovo zasnovano na potrebama mog deteta ili mojim sopstvenim osećanjima?“
Samosvest je ključni korak ka promeni vašeg roditeljskog pristupa. Umesto da se fokusiraju na pobedu u svakom neslaganju, roditelji bi trebalo da slušaju svoju decu, potvrde njihova osećanja i pokušaju da razumeju njihovu perspektivu o situaciji.
Takođe je važno naučiti da se izvinjavate. Priznavanje sopstvenih grešaka neće oslabiti autoritet roditelja, već će pokazati odgovornost i spremnost za rast.
Dr Fenkel ističe da roditelj koji priznaje svoju grešku svom detetu omogućava mu da prihvati nesavršenost.
Oslobađanje od ega i prihvatanje poniznosti pomaže u stvaranju bezbednijeg i zdravijeg emocionalnog okruženja, što je osnova za izgradnju prave veze sa detetom, a ne kontrolu.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.