Etna, jedan od najaktivnijih vulkana na planeti, ponovo je eruptirala 2. juna, izbacujući „fontanu lave“ zbog koje su turisti pojurili niz planinu kako bi se spustili na bezbedno. Krajem marta 2021. hiljade ljudi na Islandu pešačilo je u dolinu Geldingadalur kako bi posmatrali kako se vatrena lava izliva iz kratera vulkana Fagradalsfjal nakon što je eruptirao prvi put posle gotovo 800 godina.
Dok je iznad staza kuljao beli dim, a žareće, rastopljene stene polako klizile kroz krševite crne stene, neki posetioci su fotografisali, drugi su sedeli u tihoj zadivljenosti, a poneki su pekli maršmelou na tokovima lave.
Fotograf Kris Berkard, koji je zabeležio erupciju za National Geographic, takođe je bio opčinjen tim zlokobno-lepim pejzažem.
„Bilo je hipnotišuće. Nikada nisam mislio da će me nešto tako jednostavno kao rastopljena stena ovako oduševiti“ kaže on.
Posledice erupcija stvorile su poznato plodno tle za turizam. Japanski turisti su od 8. veka odsedali u onsen rjokanima (gostionicama sa toplim izvorima) u selima blizu vulkana. Ruševine drevnog rimskog grada Pompeje, sačuvane pod slojem pepela kada je planina Vezuv eruptirala 79. godine nove ere, privlačile su bezbroj turista na Veliku evropsku turu u 17. i 18. veku, piše National Geographic.
Ali para, pucketanje i šum aktivnih vulkana imaju posebnu privlačnost.
„Oni su jedna od najprimitivnijih sila prirode koju možemo da posmatramo. Osećaš moć Majke Zemlje“, kaže Bendžamin Hejs, šef za interpretaciju i edukaciju u Nacionalnom parku vulkana na Havajima, na Velikom ostrvu.
Putovanje do aktivnog vulkana nije bez rizika i etičkih pitanja. To može biti uzbuđenje života – ili fatalna privlačnost. Ali, pre nego što se i sami upustite u ovakvu avanturu, evo šta treba da znate.
Uspon „lovaca na lavu“
U poslednjoj deceniji, turizam u vezi sa vulkanima doživeo je veliki procvat, delom zahvaljujući društvenim mrežama i takozvanim „lovcima na lavu“. Oni traže legendarna, fotogenična mesta sa dimom, poput planine Vezuv (i drugih više od dvadeset aktivnih vulkanskih lokacija sa UNESCO Liste svetske baštine). U Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko nacionalnih parkova ima aktivne vulkane, uključujući planinu Rejner u saveznoj državi Vašington, Lasen Pik u Kaliforniji i kalderu Jeloustona u Vajomingu.
Dan nakon što je planina Kilauea na ostrvu Havaji eruptirala 20. decembra 2020. godine, Nacionalni park vulkana na Havajima zabeležio je nagli porast posetilaca. Mnogi od 8.000 gostiju bili su lokalci, ali park je takođe primećivao stalni porast posetilaca iz drugih država kako su popuštala ograničenja uvedena zbog kovida 19.
U zavisnosti od lokacije, putnici mogu da se uključe u vožnje brodom pored lave, da lete helikopterom iznad kaldera, da surfuju niz padine vulkana, pa čak i da prošetaju do ivice jezera lave. Međutim, ove avanture nose rizik.
Erupcije često ispuštaju otrovne gasove (npr. sumpor-dioksid, koji je prisutan kod Fagradalsfjala) koji mogu oštetiti pluća. Između 2010. i 2020. godine, najmanje 1.143 osobe su poginule u vulkanskim eksplozijama, najnovije kod vulkana Vakari na Novom Zelandu, koji je iznenada eruptirao 9. decembra 2019. godine, usmrtivši 22 turista i povredivši 25 drugih.
Ipak, čini se da su ove žrtve podstakle znatiželju, umesto da obeshrabre turizam.
Ciljanje erupcija
Vulkanske erupcije se dešavaju kada dođe do povećanja magmatsko-statičkog pritiska ili pomeranja tektonskih ploča, što takođe može izazvati zemljotrese. Ponekad erozija ili topljenje glečera polako pomeraju zemlju i na kraju izazivaju erupcije. U drugim slučajevima, iznenadna klizišta mogu ih odmah pokrenuti.
Vulkanske aktivnosti prate naučne opservatorije širom sveta, pa izbijanja retko dolaze kao iznenađenje.
„Ako znate neke osnovne stvari, erupcije možete posmatrati prilično bezbedno. Imamo sreće što su najlepše erupcije – na Havajima, Islandu i u Stromboliju, Italiji – ujedno i među najmanje eksplozivnim„, kaže Rozali M.C. Lops, vulkanološkinja i planetarna geološkinja.
Autorka „Vodiča za avanturu po vulkanima“, Lops ističe da je važno znati kakav vulkan posećujete. Nestabilnost određene lokacije zavisi od tipa lave: tanka i retka lava izlazi polako, dok gusta i lepljiva otežava oslobađanje gasova, što dovodi do eksplozivnijih (i potencijalno smrtonosnih) erupcija. Poznavanje razlike može vam potencijalno spasiti život.
Kada je 1987. godine eruptirala Etna, oginulo je dvoje turista. Lops je tada bila na samo milju udaljenosti, na istraživačkom putovanju.
„Ako je u pitanju vulkan kao što je Etna i dogodi se iznenadna eksplozija, pogledajte gore i pratite gde će pasti delovi stena. Ali ne trčite – izbegavajte ih. A kad delovi padnu, tada trčite, kaže ona.
Na suprotnoj strani spektra, tokom iznenadne erupcije novozelandskog vulkana Vakari/White Island, Lopes kaže da su verovatno preživeli oni koji su najbrže potrčali.
„Neki su ostali da fotografišu. Mislim da su neki jednostavno bili zatečeni i nisu mogli dovoljno brzo da pobegnu. Ali to je opasan vulkan, i vulkanolozi su znali da može iznenada eksplodirati, kaže ona.
Život u senci vulkana
Na svetu postoji više od 1.500 aktivnih vulkana u 81 zemlji. Za stotine miliona ljudi koji žive u njihovoj blizini, oni su samo deo svakodnevnog života – poput gužve u saobraćaju ili česte kiše.
Jedan od najaktivnijih japanskih vulkana, Sakuradžima u prefekturi Kagošima na ostrvu Kjušu, eruptira svakih četiri do 24 sata.
„Ljudi u Kagošimi se više ni ne obaziru kada Sakuradžima eruptira, dešava se toliko često“, kaže Aleks Bredšo, direktor za međunarodnu komunikaciju prefekture Kagošima.
Odnos između Sakuradžime i lokalnog stanovništva je uzajaman. Plodno tlo u blizini vulkana pomaže Kagošimi da uzgaja čuvene rotkve daikon i sitne narandže komikan.
„Bez Sakuradžime ne bi bilo Kagošime. Ona je simbol našeg grada, a ljudi je ovde doživljavaju kao zaštitničko božanstvo. Verujemo da nas Sakuradžima štiti od tajfuna i drugih nepogoda. Ona je naša istorija pred našim očima — i gledamo isti zadimljeni prizor koji su gledali i naši preci“, kaže Naoto Maesako, vlasnik restorana Jogan Jaki u gradu Kagošima, gde se povrće, kurobuta svinjetina i vagju govedina pripremaju na vrelim pločama od lokalne vulkanske lave.
Na Havajima, veza između vulkana i stanovnika deo je priče o nastanku ostrva. Drevne havajske pesme i recitacije pominju Pele, boginju vulkana i vatre, kao „onu koja oblikuje svetu zemlju“.
Mračna strana vulkanskog turizma
Neki oblici vulkanskog turizma naginju ka katastrofalnom ili tzv. mračnom turizmu. Godine 2010, 353 osobe su poginule, a više od 400.000 ljudi ostalo je bez doma kada je eruptirala planina Merapi u Indoneziji. Ubrzo nakon toga, pojavile su se turističke agencije koje su nudile izlete do sela zatrpanih pepelom. To podseća na ljudske odlivke i otiske iz Pompeje, koji svedoče o zastrašujućim poslednjim trenucima života njegovih stanovnika.
Godine 2018, nastavak erupcija planine Kilauea uništio je oko 600 domova, kao i puteve, farme i rančeve na ostrvu Havaji. Tog maja, dok su požari još uvek buktali po naseljima, turistička potrošnja porasla je za 3,3 odsto, dostigavši 173,9 miliona dolara. Kompanije iz sektora ugostiteljstva morale su da pronađu ravnotežu između zadovoljavanja potreba putnika i obazrivosti prema pogođenim stanovnicima.
Ros Birc, izvršni direktor Turističke organizacije ostrva Havaji, ohrabruje turiste zainteresovane za vulkane da ostanu u okviru nacionalnog parka.
„To je odlično mesto da naučite nešto o vulkanima. Sve van toga može značiti da ste prešli na privatni posed i potencijalno završili u nečijem dvorištu“, kaže Birc.
Geolog Havajskog opservatorijuma za vulkane (HVO) Frenk Trasdel, priseća se da su, u roku od 24 sata od erupcije Mauna Loe 1984. godine, sve avionske karte za ostrvo Havaji bile rasprodate.
„Svi su želeli da dođu i vide erupciju“, kaže on.
Naučnici poput Trasdela razumeju zašto ljude privlače vulkani i veruju da to pomaže u podizanju svesti i interesovanja za vulkanologiju.
„Svaki put kada odete negde gde možete da vidite geološki proces — čak i ako je u pitanju ‘pitoma’ vulkanska aktivnost poput gejzira u Jeloustonu — to budi vašu radoznalost. To vam uliva mnogo veće poštovanje prema našoj planeti“, kaže Lops.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.