Vrhovni vođa Irana Ali Hamnei je danas rekao da su antivladini demonstranti „izgrednici“ koji „moraju biti stavljeni na svoje mesto“.
Višenedeljni protesti su potresli Islamsku Republiku, a Hamnei je tom izjavom verovatno odobrio snagama bezbednosti da agresivno uguše demonstracije.
Prvi komentari tog 86-godišnjeg ajatolaha dolaze pošto je nasilje tokom demonstracija izazvanih lošim stanjem privrede Irana ubilo najmanje 10 ljudi.
Protesti ne pokazuju znake smirivanja.
Američki predsednik Donald Tramp je upozorio Iran u petak da ako Teheran „nasilno ubije mirne demonstrante“, Sjedinjene Države će im „priskočiti u pomoć“.
Iako nije jasno kako i da li će Tramp narediti vojnu intervenciju, njegovi komentari izazvali su ljutitu reakciju Teherana, a zvaničnici tamošnje teokratije prete da će napasti američke trupe na Bliskom istoku.
To dobija na značaju pošto je Tramp danas rekao da je američka vojska zarobila venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, dugogodišnjeg saveznika Teherana.
Protesti u Iranu su najveći od 2022. godine, kada je smrt 22-godišnje Mahse Amini u policijskom pritvoru pokrenula demonstracije širom zemlje.
Međutim, sadašnji protesti još nisu toliko rasprostranjeni i intenzivni kao povodom smrti Amini koja je pritvorena jer nije svu kosu prekrila „hidžabom“ – maramom, kako islamske vlasti nalažu.
Državna televizija je emitovala Hamneijeve izjave masi u Teheranu gde je nastojao da zabrinutost Iranaca koji protestuju i uznemireni su zbog kolapsa domaće valute – rijala, razdvoji od „izgrednika“.
„Razgovaramo sa demonstrantima, zvaničnici moraju da razgovaraju s njima“, rekao je Hamnei. „Ali nema koristi od razgovora sa izgrednicima. Izgrednici moraju biti stavljeni na svoje mesto“, kazao je on.
Takođe je bez ikakvih dokaza ponovio tvrdnju koju stalno iznose zvaničnici u Iranu da strane sile – Izrael i Sjedinjene Države podstiču proteste. Takođe je okrivio „neprijatelja“ za kolaps iranskog rijala.
POVEZANE VESTI:
„Grupa ljudi koje je neprijatelj podsticao ili unajmio staje iza trgovaca i vlasnika radnji i skandira slogane protiv islama, Irana i Islamske Republike“, rekao je i nagalsjio: „To je najvažnije“.
Iranska paravojna Revolucionarna garda uključuju i dobrovoljne snage Basidž čiji su pripadnici na motociklima nasilno ugušili proteste poput Zelenog pokreta 2009. i demonstracija 2022. Garda odgovara samo Hamneiju.
Veruje se da su tvrdolinijaški zvaničnici u zemlji insistirali na agresivnijem odgovoru na demonstracije, dok je predsednik Masud Pezeškijan tražio razgovore kako bi se odgovorilo na zahteve demonstranata.
Ali krvava represija snaga bezbednosti često sledi takve proteste. U protestima zbog povećanja cena benzina 2019. godine navodno je ubijeno više od 300 ljudi. U represiji protiv protesta zbog smrti Mahse Amini 2022. godine, koji su trajali mesecima, ubijeno je više od 500 ljudi, a 22.000 je pritvoreno.
„Iran nema organizovanu domaću opoziciju; demonstranti verovatno deluju spontano“, saopštila je Eurazijska grupa u analizi u petak. „Iako bi protesti mogli da se nastave ili da se povećaju, posebno zato što ekonomski izgledi Irana izgleda ostaju loši, režim zadržava veliki bezbednosni aparat i verovatno bi to suzbio bez gubitka kontrole nad zemljom“.
Dve smrti tokom noći i subote donele su novi nivo nasilja. U gradu Komu, domu glavnih šiitskih seminara u Iranu, eksplodirala je ručna bomba, usmrtivši jednog čoveka, objavio je državni list IRAN. Posvao se zvaničnike službe bezbednosti koji tvrde da je čovek nosio granatu da bi napao okupljene ljude.
Onlajn video snimci iz Koma navodno prikazuju požare na ulici tokom noći.
Druga smrt se dogodila u gradu Harsinu, 370 kilometara jugozapadno od Teherana. Tamo je, kako navode novine, pripadnik Basidža, dobrovoljačkog ogranka iranske paravojne Revolucionarne garde, poginuo u napadu pištoljem i nožem.
Demonstracije su na više od 100 mesta u 22 od 31 iranske provincije, izvestila je američka grupa Human Rights Activists.
Na protestima koji su utemeljeni u ekonomskim pitanjima, demonstranti su skandirali i protiv iranske teokratije. Teheran nije imao mnogo sreće u podršci svojoj privredi od junskog rata sa Izraelom u kojem su i SAD bombardovale iranska nuklearna postrojenja.
Iran je nedavno saopštio da više ne obogaćuje uranijum, pokušavajući da time signalizira Zapadu da je i dalje otvoren za potencijalne pregovore o svom atomskom programu da bi mu se ublažile sankcije. Međutim, tih razgovora još nema, a Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu su upozorili Teheran da ne obnavlja bombardovana nuklearna postrojenja.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.