Vlada Velike Britanije nastavlja da podržava sporne poteze SAD

Velika Britanija je ocenila da je zaplena tankera povezanih sa Venecuelom, a koje je juče zaplenila vojska SAD u severnom Atlantiku, „primer transatlantske saradnje u znak podrške međunarodnim pravilima“.

Britanska vlada tvrdi da to što brod presrele specijalne snage SAD uz britansku podršku, a i američko obećanje garancija bezbednosti Ukrajini posle rata, „potvrđuje napore premijera Velike Britanije Kira Starmera da spreči predsednika SAD Donalda Trampa da se udalji od Evrope“.

Drugi, pak, kažu da je to „pusta želja“ jer su zaroibljavanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i Trampova želja da pripoji Grenland Americi, stavili Starmera pod potencijalno nepodnošljiv pritisak.

Bronven Madoks, direktorka istraživačkog centra za međunarodne poslove Čatam Haus (Chatham House), izjavila je danas da se Velika Britanija „trudi da pronađe pozitivne stvari“ u potezima SAD.

„Tanker daje vladama poput ove koju vodi Kir Starmer način da podrže SAD, a da pritom ne podržavaju sve što rade SAD“, rekla je Madoks.

Ona je dodala i da Velika Britanija i Evropa „ne žele da provociraju SAD“.

„Možete videti dilemu: Velika Britanija i Evropa ne žele da provociraju Trampa, što bi moglo da ugrozi prvo odbranu Ukrajine, zatim odbranu Evrope i, treće, njihove trgovinske sporazume. Ali se pritom kidaju jer takođe žele da se zalažu za principe“, ocenila je Madoks.

Britanski ministar odbrane Džon Hili je povodom zaplene tankera ocenio da Velika Britanija i SAD „ostaju najbliži saveznici po pitanju odbrane i bezbednosti“, i dodao da je „NATO sada jači, veći i jedinstveniji“.

Zvaničnici SAD izjavili su da je zaplena tankera deo operacije s ciljem da SAD preuzmu kontrolu nad naftnom industrijom Venecuele, nakon zbacivanja Madura.

Hili je imao drugačije tumačenje predstavljajući presretanje tankera koji se kretao ka Rusiji, kao akciju podrške Ukrajini i rešavanja problema „flote u senci“ – trošnih tankera koji ne emituju obavezne signale o svom kretanju i kojima često menjaju nazive i mesto registracije, a Rusija i Iran ih koriste da bi izbegli međunarodne sankcije na trgovinu naftom.

„Prošle godine je procenjeno da je Rusija prodala oko 100 milijardi dolara sankcionisane nafte, a tim novcem se direktno finansiraju napadi na ukrajinske građane. Dužni smo Ukrajincima da pojačamo borbu protiv ovih tajnih operacija, i to radimo“, rekao je on.

Od Trampovog povratka u Belu Kuću pre godinu dana, evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, bore se sa problemom kako da se nose s predsednikom SAD koji je uveo visoke carine trgovinskim partnerima, napustio međunarodne organizacije i ismevao NATO.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je danas izjavio da žali što se SAD „postepeno okreću od nekih svojih saveznika i oslobađaju sebe međunarodnih pravila“.

Međutim Starmer nastavlja da se fokusira na pozitivno, a za svoje glavne ciljeve je postavio ostanak na Trampovoj „dobroj strani“ i Trampov ostanak na strani Evrope povodom rata u Ukrajini.

On se uzdržao od direktnih kritika, uprkos snažnom političkom pritisku da osudi Trampove napade na gradonačelnika Londona Sadika Kana, kritiku britanske imigracione politike i Trampovu tužbu protiv Bi-Bi-Sija.

Starmer je takođe odbio da kritikuje svrgavanje Madura, ističući da Velika Britanija podržava međunarodno pravo, ali nije rekao da li su ga SAD prekršile u slučaju Madura.

Lesli Vindžamuri, predsednica Čikaškog saveta za globalna pitanja, rekla je da je Starmer „uradio prilično dobar posao u veoma komplikovanoj situaciji u kojoj Velika Britanija očigledno zavisi od SAD“.

„To je veoma taktičan postupak Velike Britanije: Uhvatite se za SAD gde god možete, da biste pokazali da ste na istoj strani, da ste korisni“, rekla je ona i dodala da je to „pragmatična politika i realizam“.

Međutim, neke razlike ipak postoje, pa je tako Trampovo insistiranje da je pripajanje Grenlanda, poluautonomne teritorije Danske, Sjedinjenim Američkim Državama neophodno za bezbednost SAD, dovelo Starmera u sukob s politikom Vašingtona jer je ove nedelje više puta rekao da „samo Grenland i Danska“ mogu odlučiti o budućnosti Grenlanda.

Starmer je u sredu razgovarao s Trampom i „izneo svoj stav o Grenlandu“, saopštio je njegov kabinet, ali nije navedeno šta mu je Tramp odgovorio.