Vlada u senci u Republici Srpskoj: Ambicije opozicije između izazova i unutrašnjih previranja

Ideja o formiranju vlade u senci u Republici Srpskoj, koju je pokrenula opozicija pre dva i po meseca, još uvek nije realizovana, a njena sudbina zavisi od prevazilaženja brojnih prepreka, kako unutrašnjih tako i spoljnih. U emisiji „Most“ Radija Slobodna Evropa, o ovome su razgovarali politička analitičarka Tanja Topić i predsednik udruženja ReStart Srpska Stefan Blagić.

Prepreke za formiranje vlade u senci

Sagovornici su istakli da se opozicija, uprkos početnom utisku konsolidacije, suočava sa unutrašnjim previranjima i borbama unutar pojedinih stranaka, posebno oko kandidata za predsednika entiteta. Tanja Topić navodi da se opozicija „hvata za guše“ umesto da energiju usmeri na formiranje vlade u senci i pripremu za izbore. Stefan Blagić upozorava da nejedinstvo opozicije „garantuje izbornu pobedu aktuelne vlade“. Poseban problem leži u odnosu između Srpske demokratske stranke (SDS) i Partije demokratskog progresa (PDP) oko kandidatura za predsednika Republike Srpske i Predsedništvo BiH.

Istaknuto je da lične sujete igraju značajnu ulogu, ali da nije jedini problem. Tu je i uticaj Beograda koji, prema rečima Stefana Blagića, trenutno favorizuje Draška Stanivukovića kao opozicionog kandidata za predsednika RS, što stvara previranja unutar SDS-a. Tanja Topić dodaje da se opozicija konstantno nalazi u defanzivi zbog optužbi vlasti da je „izdajnička“ i „nedovoljno patriotska“, što iscrpljuje njihovu energiju.

Hapšenje Milana Milićevića: Politički performans?

Hapšenje Milana Milićevića, lidera SDS-a i inicijatora ideje o vladi u senci, 9. juna pod optužbom za korupciju, a potom njegovo puštanje, izazvalo je brojne spekulacije. I Topić i Blagić smatraju da hapšenje nije direktno povezano sa vladom u senci, već da je to bio politički motivisan potez vlasti.

Tanja Topić objašnjava da Milićević, kao gradonačelnik Teslića, predstavlja veliku prepreku za vlast, a hapšenje je izvedeno „spektakularno“ i budi sumnju u zloupotrebu institucija. Stefan Blagić ističe da je Milićević „beskompromisni borac protiv ovog režima“ i da ima mnogo faktora koji ne idu u njegovu korist, uključujući i njegovu podršku studentskim protestima u Srbiji. Obojica su saglasni da je tužilaštvo zakazalo u pružanju dokaza, te da je „napad vlade na njegov imidž neslavno završio“, čineći Milićevića „jačim nego što je bio“.

Optužbe vlasti i stav javnosti

Vlast, pre svega funkcioneri Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), optužuju opoziciju da vladu u senci formira u dogovoru sa Bošnjacima i visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom. Tanja Topić ove optužbe naziva „neverovatnim spinovima“ i „rafalnom paljbom“ koja ima za cilj diskreditaciju opozicije, ističući licemerje vlasti koja je godinama u koaliciji sa istim akterima na državnom nivou. Stefan Blagić objašnjava da je to „njihov modus operandi već 20 godina“ – proglašavanje protivnika izdajnicima.

Zanimljivo je da se Milorad Dodik lično nije oglašavao povodom vlade u senci, već je to prepustio svojim saradnicima. Sagovornici veruju da je to strategija minimiziranja značaja opozicionog projekta, ali da će se Dodik aktivnije uključiti ukoliko vlada u senci bude uspešna.

Kada je reč o podršci nezavisnih stručnjaka, Tanja Topić primećuje da ih je „veoma malo“ i da se većina „prodala“ vlasti ili ćuti iz straha od posledica. Stefan Blagić, pak, poznaje „nekoliko stručnjaka sa kredibilitetom“ koji su prihvatili da učestvuju. Obojica se slažu da je u javnosti koncept vlade u senci uglavnom nepoznat, te da će reakcije građana zavisiti od konkretnih rešenja koje bude nudila.

Budućnost vlade u senci

Iako je rok za formiranje vlade u senci, postavljen od strane Milana Milićevića, do 20. juna, prošao, njena budućnost je neizvesna. Tanja Topić ističe da će Skupština SDS-a, na kojoj će se raspravljati o zahtevu za ostavku Milićevića i rukovodstva, biti ključna. Takođe, izricanje pravosnažne presude Miloradu Dodiku moglo bi značajno da utiče na politička dešavanja. Stefan Blagić zaključuje da će, ukoliko Milićević ostane na čelu SDS-a, insistirati na brzom formiranju, dok bi u suprotnom, dolaskom drugih struktura, ideja o vladi u senci mogla biti zapostavljena.