Meštani Velikih Crljena, sela u opštini Lazarevac, opisuju svoj život kao očajničku borbu sa zagađenjem i bolestima koje povezuju sa obližnjom termoelektranom Kolubara A i rudarskim kopovima EPS-a. Iako su pre četiri godine tužili Elektroprivredu Srbije (EPS) zbog uništenja životne sredine i uticaja na zdravlje, sudski postupak i dalje traje, a analize potvrđuju ogromnu ekološku štetu.
Svakodnevna borba sa zagađenjem
Selo, smešteno između najstarije termoelektrane u Srbiji i kopova, godinama trpi posledice. Vesna Terzić, predsednica Udruženja Tihi lug, ističe da je obod kopa udaljen samo 30 metara od kuća, a da su planovi o raseljavanju postojali još od 2008. godine, ali nikada nisu realizovani. Kuće pucaju, zemlja se sleže, a podzemnih voda nema. Meštani navode da „ljudi umiru od raka, raznih bolesti“, a da su „na inhalatorima 80 odsto sela“.
Analize zemljišta pokazale su prekoračenje dozvoljenih vrednosti arsena, nikla, hroma, bakra, žive, kadmijuma i olova. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2023. godinu, Veliki Crljeni su bili najzagađenije mesto u Srbiji, sa visokim koncentracijama PM2.5 i PM10 čestica, kao i sumpor-dioksida. Terzić tvrdi da filteri na termoelektrani rade samo tokom inspekcija.
Sudska borba bez brzih rešenja
Meštani su u februaru 2021. godine podneli tužbu protiv EPS-a, a od 16 tužilaca, dvoje je u međuvremenu preminulo. Advokat Sreten Đorđević očekuje da će se postupak završiti do kraja godine, navodeći da su dokazi o zagađenju „neoborivi“. Tužbama se traži zatvaranje postrojenja, primena novih tehnologija, utvrđivanje povreda ljudskih prava i materijalna nadoknada štete.
Izazovi u energetskoj tranziciji
Termoelektrana Kolubara A, puštena u rad 1956. godine, godinama je u planu za zatvaranje zbog ekoloških standarda i obaveza iz Pariskog sporazuma. Iako je EPS najavio zatvaranje prošlog oktobra, to se nije desilo. Zvezdan Kalmar iz Koalicije za održivo rudarstvo naglašava da je za zatvaranje termoelektrana potrebno ispuniti preduslove, poput izgradnje velikih reverzibilnih hidrocentrala, kako bi se obezbedila stabilnost energetskog sistema Srbije i regiona tokom prelaska na obnovljive izvore.
Pitanja BBC-ja o raseljavanju meštana i konkretnim merama za poboljšanje uslova života u Velikim Crljenima, upućena EPS-u, Ministarstvu rudarstva i energetike, kao i Ministarstvu ekologije, ostala su bez odgovora, što, kako navodi lokalno stanovništvo, samo pojačava osećaj da ih „niko ne šljivi, nikog nije briga“.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.