Važne informacije za one koji koriste statine za snižavanje holesterola

Upotreba statina u svetu iz godine u godinu sve više raste, naravno zbog povećanog brojaa ljudi koji imaju problem sa holesterolom, ali da li su ovi lekovi pravi izbor za svakoga?

Prema podacima britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje i negu (NICE), u Engleskoj je tokom 2024. godine oko 5,3 miliona ljudi koristilo statine ili ezetimib – lekove koji drže holesterol pod kontrolom.

To je gotovo tri puta više u odnosu na 2015/2016. godinu i približno 10% ukupne populacije. Sličan trend rasta zabeležen je i globalno.

Statini se prepisuju kako bi se sprečile bolesti srca – najčešći uzrok smrti u svetu. Deluju tako što snižavaju nivo LDL holesterola (tzv. „lošeg“ holesterola) koji se taloži u arterijama. Ovi lekovi usporavaju enzime u jetri koji stvaraju holesterol i pomažu njegovom uklanjanju iz krvi, čime se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Međutim, odluka da li početi sa uzimanjem statina nije uvek jednostavna.

Moram li da uzimam statine ako imam povišen holesterol?

Ne nužno – i to je važno znati. Mnogi se pitaju da li prvo mogu pokušati sa promenom načina ishrane i uvođenjem fizičke aktivnosti. Odgovor je da je odluka individualna i trebalo bi da bude doneta u dogovoru sa lekarom.

Preporuka za statine ne zavisi samo od nivoa holesterola, već od ukupnog rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Tu se uzima u obzir krvni pritisak, porodična anamneza, pa čak i mesto stanovanja. Na osnovu tih podataka izračunava se kardiovaskularni rizik – verovatnoća da osoba doživi srčani ili moždani udar u narednih 10 godina.

Ako je rizik nizak, lekar može predložiti promene u načinu života kao prvi korak. Statini se uglavnom razmatraju kod osoba sa srednjim do visokim rizikom., piše Science Focus.

Da li su statini bezbedni?

Iako pomisao na dugotrajno uzimanje lekova može izazvati zabrinutost, nauka pokazuje da su statini među najispitanijim lekovima u istoriji medicine. Stotine kliničkih studija potvrđuju njihovu efikasnost i bezbednost.

Na primer, jedna velika analiza iz 2015. godine, koja je obuhvatila skoro 39.000 ljudi, pokazala je da statin atorvastatin može smanjiti LDL holesterol za 37–52% u periodu od 12 nedelja, u zavisnosti od doze.

Kada je reč o smanjenju rizika od smrtnog ishoda usled srčanih bolesti, procene iz 2025. pokazuju da statini mogu smanjiti taj rizik za 20 do 62%, u zavisnosti od toga koliko je osoba u riziku.

Koliko statini zapravo pomažu?

Važno je razlikovati relativni i apsolutni rizik. Na primer, ako vam je apsolutni rizik za infarkt 1%, a statin ga smanjuje za 20%, to znači da vaš rizik pada na 0,8%. Iako zvuči malo, kod osoba sa većim rizikom (npr. preko 10%), koristi su značajnije.

Šta je sa nuspojavama?

Iako statini često imaju lošu reputaciju zbog mogućih nuspojava, istraživanja pokazuju da su one zapravo retke. Jedna studija iz 2021. godine, koja je obuhvatila više od 120.000 ljudi, otkrila je da samo mali broj njih ima neželjene efekte – najčešće blage bolove u mišićima (oko 15 osoba na 10.000). Problemi sa jetrom, bubrezima ili vidom su još ređi.

Zanimljivo je i da deo nuspojava može biti rezultat tzv. nocebo efekta – negativnog očekivanja zbog same činjenice da uzimamo lek, čak i kada je u pitanju placebo.

Šta ako ipak imate nuspojave?

U tom slučaju, lekari savetuju prilagođavanje terapije – smanjenje doze ili promena leka. Na primer, atorvastatin se može uzimati u dozama od 10 do 80 mg dnevno. Veće doze mogu izazvati nuspojave, ali nisu nužno potrebne dugoročno. Kod stabilnih rezultata, doza se vremenom može smanjiti na 10 ili 20 mg dnevno – uz vrlo mali rizik od nuspojava.

Takođe, ako vam jedan statin ne odgovara, lekar vam može prepisati drugi – u Velikoj Britaniji se trenutno propisuje pet različitih vrsta.

Kod osoba sa dijabetesom, postoji zabrinutost jer statini mogu blago povećati nivo šećera u krvi, ali se smatra da su koristi od sniženja holesterola znatno veće od potencijalnog rizika.