Van Gog je za života prodao samo jednu sliku, a danas njegova dela dostižu stotine miliona

Njegov život su obeležile emocionalne i mentalne borbe, a njegova dela odražavaju duboku strast, boju i inovativni stil.

Vinsent van Gog je bio holandski postimpresionistički slikar čiji je rad imao ogroman uticaj na umetnost 20. veka.

Iako je prodao samo jedno delo tokom svog života i to za skromnu cifru i živeo u siromaštvu, sada se smatra jednim od najvećih umetnika u istoriji.

Njegov život su obeležile emocionalne i mentalne borbe, a njegova dela odražavaju duboku strast, boju i inovativni stil.

Vinsent van Gog je rođen u Zundertu, u Holandiji, od Teodora van Goga, protestantskog sveštenika, i Ane Kornelije Karbentus.

Bio je najstarije preživelo dete i odrastao je u verskom i kulturnom okruženju. U mladosti je radio za trgovce umetninama Goupil & Cie u Hagu, Londonu i Parizu, ali je napustio posao 1876. godine jer ga je više zanimalo širenje vere. Ukratko se okušao u propovedanju siromašnim rudarima u Belgiji, ali je ubrzo shvatio da je njegov pravi poziv umetnost.

Umetnički razvoj

Van Gog je počeo ozbiljno da se bavi slikarstvom 1880-ih, nakon što je godinama crtao i proučavao radove drugih umetnika. U početku su njegova dela bila mračna i realistična, poput čuvene slike „ Ljudi koji jedu krompir“ (1885), koja prikazuje seljački život.

Preseljenje u Pariz 1886. godine donelo je promenu – upoznao je impresioniste poput Kloda Monea i Pjera-Ogista Renoara, što je uticalo na njegovu paletu boja i tehniku. Počeo je da koristi svetlije tonove i kraće poteze četkicom.

Najproduktivniji period njegovog života počeo je 1888. godine, kada se preselio u Arl, na jugu Francuske. Tamo je stvorio neka od svojih najpoznatijih dela, uključujući „Suncokrete“ (1888), „Zvezdanu noć“ (1889) i „Terasa kafića noću“ (1888). Njegov stil je postao poznat po živopisnim bojama, emocionalnoj dubini i dinamičnim potezima.

Mentalno zdravlje i poslednje godine

Van Gog je patio od teških mentalnih problema, uključujući depresiju i napade anksioznosti. U decembru 1888. godine, dok je bio u Arlu, doživeo je ozbiljan slom i odsekao deo levog uha nakon svađe sa prijateljem, slikarom Polom Gogenom.

Nakon incidenta, proveo je neko vreme u bolnici, a kasnije se dobrovoljno prijavio u psihijatrijsku ustanovu Sen Pol de Mozol u Sen Remiju. Tamo je nastavio da slika, stvarajući remek-dela poput „Zvezdane noći“.

U maju 1890. godine preselio se u Over sir Oaz, blizu Pariza, gde je živeo pod nadzorom dr Pola Gašea. Uprkos svojoj produktivnosti – naslikao je oko 70 dela za dva meseca – njegovo mentalno stanje se pogoršalo.

Dana 27. jula 1890. godine, pucao je sebi u grudi i umro dva dana kasnije, 29. jula, u 37. godini života.

Nasleđe

Tokom svog života, Van Gog je bio nepoznat i necenjen, ali nakon smrti njegova slava je brzo rasla zahvaljujući naporima njegove snaje Johane van Gog-Bonger, koja je promovisala njegov rad.

Danas su njegove slike među najskupljim na svetu, a dela poput „Portreta dr Gašea“ i „Suncokreta“ dostižu rekordne cene na aukcijama.

Van Gog je iza sebe ostavio oko 860 slika i preko 1.300 crteža i skica. Njegov uticaj je vidljiv u ekspresionizmu i modernizmu, a njegov život i umetnost nastavljaju da inspirišu ljude širom sveta.