Njeno detinjstvo obeležilo je teško obolevanje oca, a smrt voljenog roditelja ostavila je dubok ožiljak na njenoj duši. U potrazi za utehom, upustila se u vezu koja je trebalo da joj donese sigurnost, ali se pretvorila u pakao psihičkog i fizičkog, seksualnog nasilja uz upotrebu vatrenog oružja. Upravo u trenucima kada se činilo da nema izlaza, pronalazila je spas u sportu. Karate je obeležilo njen život i bilo mesto gde je izgradila samopouzdanje i naučila da se bori. Odlučivši da počne iznova, preselila se iz rodnog Mladenovca u Lazarevac gde je počela da gradi novi život. Njena priča je dokaz da čak i u najtežim životnim situacijama postoji nada i da se snagom volje i upornošću može prevazići sve.
Ivana Filipović, danas majka šestogodišnjeg dečaka uspešna karatistkinja i trener, dugo je nosila teret teške prošlosti. Gubitak oca u mladosti, nasilna veza i borba sa posttraumatskim stresnim poremećajem obeležili su njene rane godine. Međutim, uprkos svemu, ona je uspela da pronađe snagu da se izdigne iznad svega i da postane inspiracija mnogima.
Ova hrabra žena je otvoreno podelila svoju priču o odrastanju bez oca, o tome kako je bolest voljene osobe ostavila dubok trag na njoj. „Osećala sam se izgubljeno i usamljeno. Nisam znala kako da se nosim sa tim bolom“, ispričala je ona. Nakon što je preživela nasilnu vezu, shvatila je da mora da se suoči sa svojim demonima. „To je bilo kao da sam ponovo proživljavala sve iznova. Mislila sam da nikada neću uspeti da pobegnem od te prošlosti“, dodaje.
Nakon što je preživela noćnu moru, Ivana je odlučila da ćuti o svemu što se dogodilo. Strah od osude javnosti, želja da zaštiti svoju reputaciju i osećaj srama sprečili su je da prijavi nasilje. Međutim, ova odluka je imala duboke posledice na njen život.
„Nisam mogla da podnesem pomisao da ljudi saznaju šta mi se dogodilo“, priznaje Ivana „Kao karatiskinja, trebalo je da budem jaka, a ja sam se osećala potpuno bespomoćno. Mislila sam da će svi misliti da sam slaba i da sam to sama tražila.“
Odluka da ćuti o nasilju dovela je do toga da se povuče u sebe
Nakon preseljenja u drugi grad pored sporta koji bio njen spas, upoznala je čoveka koji joj je pružio podršku i razumevanje. „Kroz trening sam naučila da budem jaka, disciplinovana i da verujem u sebe. Sport mi je pomogao da se oslobodim negativne energije i da izgradim novo, pozitivno ja. Takođe, nisam tako lako mogla da se upustim u vezu sa bilo kojim muškarcem, ali je moj bivši muž bio pažljiv, pun razumevanja i strpljiv. Ipak, imala sam strahove. Tek kada sam se sa njima suočila sa shvatila sam da moram da potražim profesionalnu pomoć.“
Ivanina priča je podsetnik na to da je nasilje nad ženama ozbiljan problem koji ima dugoročne posledice. Važno je da žrtve nasilja znaju da nisu same i da postoje ljudi koji su spremni da im pomognu. Takođe, važno je da društvo kao celina osudi nasilje i da stvori bezbedno okruženje za sve žene.
Ona je odlučila da svoju priču učini javnom, ne samo da bi se suočila sa svojom prošlošću, već i da bi inspirisala druge žene koje su preživele nasilje. „Smatram da je važno da progovorimo o ovim temama, da ih iznesemo na svetlo dana“, kaže ona. „Na taj način možemo da pomognemo drugim ženama da shvate da nisu same i da postoji izlaz.“
Svojim radom sa ženama i decom, Ivana je stekla jedinstvenu perspektivu na problem nasilja. „Kada radim sa mladim devojkama, često vidim tragove nasilja, iako one to možda ne priznaju otvoreno“, kaže ona. „To me je podstaklo da još više radim na prevenciji nasilja i na pružanju podrške žrtvama.“
POVEZANE VESTI:
„Kao trener, sve češće primećujem da deca dolaze na treninge sa velikim emocionalnim teretom“, kaže ona. „To se odražava na njihovo ponašanje, rezultate i opštu dobrobit. Kao trener, osećam se dužnom da im pomognem, ali svesna sam da postoje granice mog uticaja.“
Ivana naglašava da je važno da roditelji budu više uključeni u živote svoje dece. „Deca provode mnogo vremena na treninzima, ali to ne znači da mi treba da preuzmemo ulogu roditelja. Roditelji treba da budu ti koji će svojoj deci pružiti ljubav, podršku i sigurnost.“
Govoreći o svom iskustvu, ističe važnost samoprihvatanja i ličnog rasta. „Dugo sam se krivila za sve loše što mi se dogodilo. Tek kada sam počela da radim na sebi i da prihvatam svoju prošlost, uspela sam da se oslobodim tog tereta. Želim da pomognem drugim ženama da učine isto.“
Ona je svesna da je put ka oporavku dug i težak, ali je ubeđena da je moguć. „Najvažnije je da žrtve znaju da nisu krive za ono što im se dogodilo i da imaju pravo na pomoć. Takođe, važno je da se okruže podržavajućim ljudima koji će im pomoći da se izbore sa traumom.“
Ivana je danas uspešna žena, ali i dalje se bori sa posledicama proživljenog. Njena priča je podsetnik da trauma ostavlja duboke ožiljke, ali da je oporavak moguć. Ona poziva sve žene koje su preživele nasilje da potraže pomoć i da ne odustaju od sebe. „Važno je da znate da niste same i da postoji izlaz iz svake situacije“, poručuje ona.
Priča ove žene je dokaz da se čak i nakon najtežih iskustava može pronaći snaga da se nastavi dalje. Njena odluka da javno progovori o svojoj borbi je hrabra i inspirativna. Ona je postala glas svih onih žena koje su preživele nasilje i koje se bore za bolju budućnost.
Ivana, ne samo da se bori sa svojom prošlošću, već aktivno radi na tome da pomogne drugima da se izbore sa sličnim problemima. Kao trener, ona svakodnevno svedoči o posledicama nasilja u porodici i nedostatka roditeljske pažnje.
“Priča je važna jer ukazuje na složenost problema nasilja u porodici i njegovog uticaja na buduće generacije.” Ona poziva na veću svest o ovom problemu i na jačanje podrške žrtvama. Takođe, naglašava važnost prevencije, odnosno stvaranja zdravih i podržavajućih porodica.
