Johan Elijaš, predsednik Međunarodne skijaške i snoubord federacije (FIS), upozorio je da izazovi sa kojima se suočavaju domaćini odražavaju dublje strukturne pritiske na zimske sportove.
Kako je otvaranje Igara zakazano za 6. februar, Elijaš je rekao da tehničke poteškoće koje pogađaju više borilišta nisu rezultat propusta lokalnih organizacionih komiteta, već su povezane sa kašnjenjem u isplati državnih sredstava, piše InsideTheGames.
„Vidimo da postoje neka borilišta koja imaju tehničke poteškoće. To nije do organizacionih komiteta. Jednostavno je reč o nedostatku finansiranja od strane italijanske vlade“, rekao je Elijaš za Rojters, dodajući da se „sada ulažu svi napori kako bi se obezbedilo da sve bude spremno na vreme“.
Iako organizatori insistiraju da će borilišta biti završena u predviđenim rokovima, Elijaš je upozorio da sama spremnost neće garantovati uspešne Igre.
„Znamo da ćemo nekako sve pripremiti na vreme“, rekao je. „Ali pitanje je, naravno, šta? I to ‘šta’ mora da ispuni određeni prag kvaliteta, kao i nivo iskustva za gledaoce, navijače i, pre svega, sportiste, kako bi ovo bilo uspešno.“
Proizvodnja veštačkog snega pojavila se kao jedan od najurgentnijih problema, naročito na borilištima u severnoj Italiji. Elijaš je rekao da delovima spusta u Bormiju trenutno nedostaje snega i da su visoke temperature ograničile proizvodnju snega na noćne sate.
„Znamo da oprema za pravljenje snega trenutno radi, ali imamo dodatni problem, a to su veoma visoke temperature“, rekao je. „Što znači da sneg možemo da proizvodimo samo tokom noći, a ne tokom dana jer je previše toplo. Tako teorijski kapacitet jednostavno ne može da se dostigne.“
Italijanske vlasti pokušale su da umanje zabrinutost. Podsekretar Predsedništva Saveta ministara, Alesandro Moreli, rekao je da u Livinju rade dodatni snežni topovi, gde će se održavati takmičenja u snoubordu i fristajl skijanju.
„U Livinju je u funkciji 53 dodatna snežna topa, koji obezbeđuju proizvodnju snega potrebnu za nesmetano održavanje takmičenja, uoči Olimpijskih igara“, rekao je on za ANSA. „Situacija nas zadovoljava i uvereni smo da možemo postići čak i bolji rezultat nego što smo zamišljali.“
Međutim, Elijaš je Livinjo označio kao područje koje zahteva hitnu pažnju. Sa manje od dva meseca do početka Igara, on je kašnjenja u proizvodnji veštačkog snega opisao kao presedan, ističući da olimpijski događaji zahtevaju znatno veću logističku i finansijsku sigurnost nego standardna međunarodna takmičenja.
Borilišta se oslanjaju na snežne topove koji se snabdevaju vodom iz projekta rezervoara Monte Sponda, vrednog 23,6 miliona dolara (21,7 miliona evra), završenog krajem novembra, dok je proizvodnja snega prvobitno bila planirana da počne ranije ovog meseca.
Pored neposrednih operativnih problema, Elijaš je rekao da situacija u Italiji ukazuje na šire izazove sa kojima se suočavaju zimski sportovi, uključujući rast troškova, klimatske promene i dugoročnu održivost olimpijske infrastrukture.
On se više puta zalagao za sistem rotacije budućih Zimskih igara, koji bi uključivao ograničen broj stalnih ili polustalnih domaćina.
„To je veoma logičan korak“, rekao je. „Bez dugoročnog planiranja, ljudi neće ulagati. A Igre postaju sve skuplje.“
Elijaš je naveo da se milijarde dolara troše na infrastrukturu koja se često nedovoljno koristi nakon Igara i upozorio da bi, ukoliko se modeli domaćinstva ne reformišu, klimatske promene mogle predstavljati egzistencijalnu pretnju zimskim sportovima.
„Jedini logičan način da se troškovi svedu na razuman nivo jeste uvođenje sistema rotacije“, rekao je.
Dodao je i da će Igre Milano–Cortina pružiti vredne pouke u pogledu planiranja i realizacije, ponavljajući stavove izvršnog direktora organizacionog komiteta Andree Varnijera, koji je nedavno priznao da oko borilišta još ima mnogo posla.
Pripreme se odvijaju u širem kontekstu političkih i upravljačkih debata unutar Olimpijskog pokreta, uključujući potencijalnu reintegraciju ruskih i beloruskih sportista u međunarodna takmičenja. Elijaš je rekao da podržava nedavne preporuke Međunarodnog olimpijskog komiteta u vezi sa omladinskim takmičenjima, uz naglasak na potrebu za jasnijim smernicama.
„Moj stav je da niko ne treba da odgovara za mesto na kome je rođen“, rekao je, dodajući da bi „sportski pokret imao veliku korist od preciznijeg definisanja političke neutralnosti“.
„Ne radi se samo o tome da se ne zauzimaju strane, već i o tome kako sistem upravljanja donosi odluke sa političkom neutralnošću kao vodećim principom“, rekao je.
Nacionalni olimpijski komiteti baltičkih zemalja protive se bilo kakvom popuštanju ograničenja koje bi omogućilo ruskim ili beloruskim sportistima da se takmiče pod svojim nacionalnim zastavama dok rat u Ukrajini traje.
Elijaš se takođe protivi proširenju budućih Zimskih igara disciplinama koje se tradicionalno povezuju sa letnjim sportovima. Predsednica Međunarodnog olimpijskog komiteta Kirsti Koventri formirala je radnu grupu koja razmatra moguće uvođenje disciplina poput trail trčanja i ciklokrosa na Zimskim igrama 2030. godine u Francuskoj. Odluka se očekuje u junu naredne godine.
„Stav je da treba da se fokusiramo na unapređenje postojećeg proizvoda, a ne na dodavanje složenosti i troškova“, rekao je Elijaš. „Sve se svodi na kvalitet, a ne na kvantitet. Potrebni su nam najbolji sportisti, najbolji formati i najbolji sportovi.
„Ako (Zimske olimpijske igre) postanu neka vrsta zbirke sportova koji se mogu praktikovati tokom zime, to postaje drugačiji tip Zimskih igara bez jasnog identiteta. Izgubiće privlačnost. U Olimpijskoj povelji piše da su zimski sportovi oni na snegu i ledu. Trčanje po snegu zapravo i nije sport.“
Uprkos sve većim izazovima, Elijaš je naglasio značaj zaštite olimpijskog brenda na sve konkurentnijem globalnom sportskom tržištu.
„Takmičimo se sa Formulom 1, NFL-om, NBA-jem, fudbalom, moramo biti u samom vrhu“, rekao je. „Pet prstenova je magično. I to je nešto što moramo zaštititi po svaku cenu.“
Elijaš se osvrnuo i na nedavne izbore za predsednika MOK-a, na kojima se kandidovao protiv Kirsti Koventri za naslednika Tomasa Baha, osvojivši dva glasa. Rekao je da „nema kajanja“ i opisao kampanju kao „uspešno izvršenu misiju“, jer mu je omogućila da u kratkom periodu upozna članove MOK-a.
„Imam najveće poštovanje prema Tomasu Bahu i onome što je uradio, ali isto tako imam veliko poštovanje i prema Kirsti“, rekao je. „Ona pokušava da ostavi svoj pečat u načinu vođenja stvari.“
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.