U vremenu kada se politički dijalog sve češće vodi iza zatvorenih vrata, a građanski glasovi ostaju bez odgovora, ulica postaje jedini prostor istinske diplomatije. U razgovoru sa Dominikom Bovinom, domaćinom The International Risk Podcast, urednik digitalnog magazina rEUconnecting – REUC i međunarodni novinar iz Srbije Saša Dobrijević otvorio je slojevitu sliku društvenih promena koje se odvijaju u Srbiji — ne kroz zvanične kanale, već kroz energiju ulica, glasove mladih i tišinu međunarodnih institucija.
Njegovo gostovanje bilo je više od analize: to je bio diplomatski apel, poziv na odgovornost i svedočanstvo o vremenu kada se istina više ne može potisnuti.
Diplomatija u pokretu: kada studenti preuzmu odgovornost
„Studenti su izneli diplomatiju na ulice,“ rekao je Dobrijević, ne kao metaforu, već kao činjenicu. Protesti koji su započeli nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, brzo su prerasli u nešto mnogo veće. „Pad nadstrešnice bio je početak. Studenti su uradili sve — tražili odgovore, pokrenuli blokade univerziteta, i probudili ljude.“
Ali ono što je usledilo nije bio samo bunt — već društvena mobilizacija. „Svaki dan negde u Srbiji ima neki protest. Ogroman broj protesta se dešava u manjim gradovima. Ja živim u opštini Beograd, u mestu Lazarevac, i ovde se dešavaju protesti — jer vlast vrši pritisak na radnike u javnim preduzećima.“
Posebno je istakao pritisak na obrazovni sistem:
„Otpuštaju nastavnike, profesore. To je direktna uvreda akademskoj zajednici, uvreda običnim radnicima. U suštini, to je napad na zdrav razum, na normalnu inteligenciju. Sada čujemo da su otpušteni brojni profesori i nastavnici, i da su se srednjoškolci okupili da protestuju protiv toga. Možete li da zamislite koliko je teška i suluda situacija u kojoj se nalazimo?“
Tiha Evropa: kada institucije izostanu, pitanja ostaju
Na pitanje domaćina podkasta — kako bi evropski lideri mogli da podrže zajednice i izbegnu eskalaciju konflikta — Dobrijević je odgovorio konkretnim primerom:
„Razgovarao sam pre tri dana sa Đinom Romero, specijalnom izvestiteljkom Ujedinjenih nacija za slobodu okupljanja i ljudska prava i potpuno se slažem sa njom. Rekla je da Evropska unija mora da bude glasnija, pre svega — i da ozbiljno razmotri finansijsku podršku korumpiranim vladama.“
Dobrijević je naveo da je lično slao otvorena pisma ključnim evropskim institucijama:
„Posmatram i Evropsku uniju — slao sam otvorena pisma Evropskoj uniji, Ujedinjenim nacijama, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, Evropskom parlamentu. Odgovorili su mi i rekli da Srbija mora da sprovede istragu o upotrebi sile, da mora da poštuje ljudska prava i demokratiju. Ali to su samo reči — bez konkretnih poteza.“
Zatim je dodao:
„Grupa poslanika Evropskog parlamenta poslala je pismo, tražili su više pažnje, više reakcije na situaciju u Srbiji. Ali niko se nije oglasio — i to je zaista sumnjivo. Postavlja se pitanje: Koji interesi stoje iza te tišine?“
Iskustvo iz Minhena: tišina velikih medija
Dobrijević ne govori iz teorije, već iz iskustva. Tokom boravka u Nemačkoj, izveštavao je sa protesta koji su se odvijali širom zemlje — često kao jedini srpski novinar prisutan na terenu.
„Bio sam u Minhenu oko dve i po godine i tada jedini novinar koji je izveštavao sa svakog protesta. Ali to nije prava demokratija. Gde su novinari iz nemačkih velikih medijskih kuća? Sve je bilo tiho.“
U tom kontrastu između masovnih okupljanja i medijske tišine, Dobrijević vidi širi problem: nedostatak institucionalne hrabrosti da se suoči sa stvarnošću.
Balkan bez ratova: umor kao pokretač promene
Na pitanje o mogućnosti regionalne destabilizacije, Dobrijević je odgovorio diplomatski, ali sa dozom upozorenja:
„Ljudi su umorni od nasilja i ratova. Mislim da je ovo trenutak kada koriste svoju inteligenciju i shvataju da su prevazišli stare obrasce.“
Ono što se dešava u Srbiji, već se reflektuje na region:
„Da, svi govore da ova situacija može uticati na studente u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji… Srpski studenti su danas prepoznati kao glasovi slobode.“
Globalna slika: kada novinari postanu garant dijaloga
Na pitanje o međunarodnim rizicima, Dobrijević je istakao da ga najviše zabrinjava ignorisanje glasova građana:
„Kao što znate, širom Evrope smo imali poljoprivrednike na ulicama, ljude koji protestuju zbog pandemije, zatvaranja, velikih ekonomskih odluka… Vlade moraju da budu pažljivije u onome što rade. Ne mogu da guraju ljude preko granice — jer najveća sila na svetu su ujedinjeni ljudi.“
Ispričao je i iskustvo iz Luksemburga:
„Tamo su protestovali ljudi iz Afrike — protiv diktature u svojoj zemlji. Policija je došla sa stavom: ‘Možemo vas ukloniti odavde.’ Ali kada su videli da imam američku novinarsku akreditaciju, da sam član Reportera bez granica, član Međunarodne federacije novinara, da imam diplomatski novinarski pasoš — rekli su: ‘O, novinari su ovde.’ Odmah nakon toga su otišli. Dakle, novinarski rad je zaista važan.“
Zaključak: diplomatija kao rešenje
U vremenu kada se političke strukture zatvaraju, a medijski narativi gube kredibilitet, ostaje ono što se ne može cenzurisati — glas građana. Studentski pokret u Srbiji nije samo lokalni bunt, već signal da se društvo budi. Njihovi koraci, poruke i dijalozi na ulicama postali su nova forma diplomatije — ona koja ne traži privilegije, već poštovanje.
Kako je Dobrijević poručio:
„Diplomatija mora da bude zasnovana na slušanju građana, slušanju mladih glasova — jer ovaj svet ostavljamo njima. Uopšte gledano, nova diplomatija mora da bude zasnovana na otvorenom dijalogu — mladi sa diplomatama, diplomate sa građanima — pun krug.“
U tom duhu, tišina više nije opcija. Potrebna je odgovornost, otvorenost i hrabrost — ne samo u Srbiji, već u svakoj demokratiji koja želi da ostane verna svom imenu.
Napomena: Ceo podkast možete odlušati ovde.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.