UNESCO-ov Komitet za svetsku baštinu započeo je svoju proširenu 47. sednicu u Parizu, tokom koje će biti razmatrano 30 kandidata za uvrštavanje na Listu svetske baštine. Među kandidatima su praistorijske pećine, drevni centri represije, šume i morski ekosistemi, od Poljske do Kambodže, i od Sijera Leonea do Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Generalna direktorka UNESCO-a, Odre Azule, istakla je da sednica mora da pruži odgovor na aktuelne izazove, prvenstveno klimatske promene i posledice ratova, koji sve više ugrožavaju globalno nasleđe. Trenutno se na listi nalazi više od 1.200 kulturnih, prirodnih i mešovitih lokaliteta.
Među ovogodišnjim nominacijama, dve su iz Afrike, kontinenta koji je UNESCO proglasio prioritetom: rezervat biosfere arhipelaga Bijagos (Gvineja Bisao) i šuma Gola Tivai (Sijera Leone). Takođe, predložena su i mnoga praistorijska mesta, poput megalita Karnaka u Francuskoj i petroglifa duž reke Bangučeon u Južnoj Koreji.
Azule je upozorila da je gotovo tri četvrtine već upisanih lokaliteta ugroženo nestašicom vode ili poplavama zbog klimatskih promena, a sve više se kritikuje i šteta naneta prekomernim turizmom. Od 56 objekata na Listi ugrožene svetske baštine, polovina je pogođena direktnim posledicama ratova, s posebnim naglaskom na Bliski istok. UNESCO nastavlja aktivnosti u Siriji, uključujući zaštitu Nacionalnog muzeja Damaska i spomenika u Alepu. Organizacija takođe „aktivno prati štetu nanetu lokalitetima kulture u Pojasu Gaze“ i nada se intervenciji „čim situacija to dozvoli“.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.