U Srbiji se od danas primenjuje nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida

U Srbiji se od danas primenjuje nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida (CO2) od četiri evra po toni, što će regulisati dva zakona čija primena počinje – o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.   

Cilj je da se smanji zagađenje, unapredi energetsku efikasnost i da se obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na međunarodnom tržištu.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte odgovor je Srbije na početak naplate takse na ugljen-dioksid u EU kome od danas podleže i Srbija, a prema Mehanizamu prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), dok je Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda njegov srpski ekvivalent.

Nameti po oba zakona, koje je Srbija usvojila početkom decembra, iznose četiri evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida, gde pokrivaju i azot-suboksid (N2O) i perfluorougljenike (PFC-ove).

Porez se plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima s efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.

To će omogućiti da iznos CBAM-a za proizvode koji će se plasirati na EU tržište iz Srbije bude smanjen za četiri evra po toni, jer se već naplaćuju prema nacionalnom porezu.

Uvođenje novih poreza najviše će uticati na ugljenično intenzivne industrije – proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa i električne energije, a tona ugljenika koja se oslobodi pri njihovoj proizvodnji, plaćaće se u skladu sa principom „emiter/zagađivač plaća“.

Zakon o porezu na CO2 se primenjuje na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja, a u pitanju su prevashodno velika i srednja društva. 

Te dozvole je dobilo 50 kompanija, za 92 svoja pogona, koje prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i dostavljaju ih Ministarstvu zaštite životne sredine.

Kroz novi fiskalni mehanizam obezbeđuju se sredstva u budžetu Srbije koja bi trebalo da se iskoriste za podsticanje investicija u vezi sa zelenom tranzicijom.

Istovremeno, Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda ne uključuje električnu energiju, zbog tehničkih ograničenja i još uvek nedefinisane precizne metodologije za oporezivanje.

Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda obuhvata samo subjekte koji uvoze najmanje pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje.

Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije, kao što je i u EU. 

Srbija se primenom ovih zakona pridružila listi zemalja sa sopstvenim porezom na ugljenik kojih je, prema podacima iz maja prošle godine bilo 44. 

EU mehanizam CBAM obuhvata iste proizvode kao i novi zakon u Srbiji, uključujući i vodonik, a od danas pored Srbije važi i za proizvode iz Kine, Turske, Indije, SAD…

Zamišljeno je da se CBAM taksa svake godine uvećava dok se 2034. ne izjednači sa cenama dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS). 

CBAM princip naplate funkcioniše tako da uvoznici iz EU kupuju posebne sertifikate za svaku tonu ugljen-dioksida ugrađenog u uvezeni proizvod.

Ovi sertifikati predstavljaju ekvivalent emisionih dozvola u sistemu EU ETS – na osnovu kojeg se formiraju i cene u sklopu CBAM-a.

Tona gasova sa efektom staklene bašte trenutno se naplaćuje između 60 i 80 evra po toni, ali iznos varira i u budućnosti bi mogao da bude skuplji.

Prikupljeni novac odlazi u budžete EU i država članica, a glavni cilj je da se za robu iz uvoza izjednače „pravila igre“ sa proizvodima iz EU, a koji već podležu ETS-u, te da se na taj način pomogne teškoj industriji u državama članicama.

Uvođenje CBAM-a, odnosno domaćih zakona, koštaće srpsku privredu, jer ovi novi klimatski propisi nameću dodatne troškove na izvoz srpskih preduzeća u EU, koji bi mogli da iznose i nekoliko stotina miliona evra godišnje.

U nedavnom Izveštaju Fiskalnog saveta Srbije o klimatskoj tranziciji u Srbiji navedeno je da je dekarbonizacija ključ za očuvanje konkurentnosti domaće industrije na tržištu EU i da su zato potrebna ulaganja u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i energetsku efikasnost kako bi se ublažili CBAM troškovi.

Tako je navedeno da će troškovi na osnovu primene CBAM, odnosno plaćanja ugljeničnog otiska privrede Srbije biti umereni na početku, ali će vremenom postati značajni.

Iz Fiskalnog saveta su precizirali da bi u 2026. godini troškovi za sve industrijske proizvode iz Srbiji trebalo da iznose oko 45 miliona evra, da bi ukupne CBAM obaveze za ovaj sektor porasle 2030. godine na 150 do 200 miliona evra.

Objašnjeno je da će primena CBAM principa dovesti do osetnog poskupljenja srpskih izvoznih proizvoda na tržište EU.

Najveće poskupljenje, kako je precizirano, očekuje se kod cementa, od 40 do 60 odsto, zbog niske vrednosti u odnosu na cenu emisije, kod gvožđa i čelika očekuje se rast cena za oko 10 do 20 odsto, kod đubriva za 10 do 15 odsto, a kod aluminijuma za oko pet odsto.

Pošto će namet važiti i za proizvode iz EU i njihova cena će biti veća, pa će procenjeni prosečni gubitak cenovne konkurentnosti srpskih proizvoda na tržištu EU do 2030. biti četiri do pet procentnih poena.

Iz Fiskalnog saveta su naveli i da Srbija ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU.

Ukazano je da su kod industrijskih proizvoda, čelika, cementa i aluminijuma, emisije veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije, jer su emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji tri do četiri puta veće nego u EU.

Kako je navedeno, razlog za tako veliko odstupanje od EU proseka je dugogodišnje odlaganje i zaostajanje Srbije u klimatskim politikama.

Glavni uzrok problema je proizvodnja struje iz lignita u Elektroprivredi Srbije (EPS), jer skoro 80 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odsto.

Kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, najteži udarac pretrpeće EPS, ne samo zbog visokog karbonskog otiska njihove robe, već i zato što se od samog početka na cene struje plaćaju „pune“ cene CBAM sertifikata usklađene sa ETS emisionim dozvolama.

Samo tokom 2026, troškovi za EPS bili bi oko 180 miliona evra, izračunali su stručnjaci Fiskalnog saveta. 

Da bi potpuno neutralisala CBAM, a novac od poreza na emisije CO2 ostao u srpskom budžetu, Srbija će morati dramatično da poskupi domaći porez na ugljenik u narednim godinama, postepeno ga izjednačavajući sa cenom u ETS sistemu EU.

Fiskalni savet je podsetio i da Srbija kasni u ispunjavanju svojih klimatskih ciljeva na koje se obavezala i po međunarodnim sporazumima, uz navođenje da je od 2010. do 2023. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji smanjena za 3,4 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope za oko 20 odsto.

U Izveštaju je navedeno da Srbija ima skoro dvostruko veće emisije gasova sa efektom staklene bašte po jedinici proizvoda od proseka centralne i istočne Evrope, a dva su ključna razloga – niska energetska efikasnost i loša struktura energetskog miksa.

Takođe, Srbija troši 55 odsto više energije po jedinici BDP od proseka centralne i istočne Evrope zbog zastarelih tehnologija u industriji, loše izolacije zgrada, visokuih gubitaka u prenosu energije.

Srbije se obavezala i da kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan učestvuje u ostvarivanju Zelenog dogovora EU koji bi trebalo da kroz niz mera u oblasti klime, energije i mobilnosti, cirkularne ekonomije, sprečavanje zagađenja, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane i biodiverziteta, dovede do klimatske neutralnosti.

Zbog toga je važna i primena CBAM mehanizma, kao i dva srpska zakona koji se odnose na smanjenje emisije ugljen-dioksida. 

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.