Kapaciteti solarnih i vetroelektrana u Srbiji su prošle godine povećani za 45 odsto na 1,14 gigavata, a ove godine se očekuje još oko 240 megavata novih kapaciteta, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike.
Od decembra 2024. do novembra 2025. ukupni kapacitet obnovljivih izvora energije povećan je sa 3,34 na 3,7 gigavata, odnosno za oko 11 odsto.
Od toga su kapaciteti vetroelektrana 824 megavata, što je povećanje za 36 odsto (216 MW) u odnosu na kraj 2024. godine.
Solarni kapaciteti, uključujući prozjumere, povećani su za 80 odsto, sa 178 MW na 319 MW.
„Ovo govori da su za samo godinu dana vetar i solar zajedno porasli za 356 MW (45 odsto) i premašili 1,14 GW, što jasno pokazuje da je energetska tranzicija ušla u fazu punog zamaha“, rečeno je u Ministarstvu rudarstva i energetike za portal Zelena Srbija Novinske agencije Beta.
Ove godine se, prema preliminarnim procenama u nacrtu Energetskog bilansa, očekuje 180 MW novih vetroelektrana i 56 MW solarnih elektrana, odnosno ukupno 236 MW, navelo je Ministarstvo, dodajući da je ta procena „konzervativna i može se očekivati da dodatni kapacitet bude i veći“.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), koji je Srbija usvojila 2024. godine, predviđa da do 2030. godine u zemlji bude 1,77 GW instalisanih kapaciteta vetroelektrana i 1,73 GW instalisanih kapaciteta solarnih elektrana, odnosno ukupno oko 3,5 GW.
Radi podsticanja ulaganja i povećanja kapaciteta čistih izvora, Ministarstvo je 2023. i 2024. raspisalo dva kruga aukcija za dodelu tržišnih premija za projekte obnovljivih izvora energije.
U prvom krugu je obezbeđeno novih 715 zelenih megavata i više od 1,1 milijarde evra investicija, dok je ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje u dugom krugu bio 645 MW, a ukupna planirana vrednost investicija 782 miliona evra.
Na pitanje dokle se stiglo sa realizacijom projekata koji su dobili podsticaje na aukcijama, Ministarstvo je navelo da se trenutno realizuju projekti sa prvih aukcija iz 2023. godine.
„Sa postojećim kapacitetima i novim u 2026. godini očekujemo da oko 450 MW sa aukcija bude na mreži 2026. godine. Trenutno imamo dovoljno kapaciteta u realizaciji za dostizanje naših nacionalnih ciljeva“, navodi se u odgovoru.
Srbija ima cilj, prema INEKP-u, da do 2030. godine dostigne 33,6 odsto udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije, odnosno 45 odsto u potrošnji električne energije.
Za prošlu godinu još nema podataka o udelu OIE u energetskom miksu. Prema podacima za 2024, udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije bio je 25,8 odsto, a u potrošnji električne energije 32 odsto.
Povećanje udela energije iz obnovljivih izvora i postepeno izbacivanje fosilnih goriva takođe je jedan od stubova Zelene agende za Zapadni Balkan, u cilju postizanja ugljenične neutralnosti Evrope do 2050. godine.
Međutim, pored razvoja obnovljivih izvora, Srbija i dalje ulaže u infrastrukturu za fosilna goriva, a planovi za diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom se prioritetno odnose na snabdevanje gasom i naftom.
Srbija u naredne dve godine planira izgradnju još dve gasne interkonekcije, sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kojima će dobiti još jedan pravac povezivanja sa Južnim gasnim koridorom i LNG terminalima u Grčkoj, uz mogućnost transporta vodonika u budućnosti, kao i vezu sa gasovodom BRUA i izvorima gasa iz Rumunije.
Balkanski tok, kojim se transportuje ruski gas, „ostaje naš glavni pravac snabdevanja, ali ćemo iz tri dodatna pravca imati mogućnost dopremanja više od četiri milijarde kubnih metara gasa godišnje, što nam u perspektivi daje veću sigurnost u snabdevanju gasom“, navelo je Ministarstvo.
Kad je reč o snabdevanju naftom, Ministarstvo podseća da je započet projekat izgradnje naftovoda Srbija-Mađarska koji je „strateški važan jer se tiče sigurnosti snabdevanja u narednih 30-40 godina“.
Do sada su, dodaje se, urađeni studija izvodljivosti i prostorni plan, radi se na izdavanju lokacijskih uslova, „Transnafta“ je raspisala tender za izgradnju ovog naftovoda i plan je da već ove godine krenu radovi.
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.