Bivša hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić izjavila je da je državna sahrana Ratka Mladića tragedija, ali da nije bila iznenađena zato što u Srbiji vlast i provladini mediji godinama vode kampanju oživljavanja mitova i nacionalizma iz 1990-ih godina, a tu ekstremnu politiku sledi i Srpska pravoslavna crkva.
Pusić je u intervjuu za današnje izdanje austrijskog nedeljnika Furhe (Die Furche) rekla da bi je slike poput sahrane Mladića uz državne počasti pre deset godina više iznenadile.
„Već je tada srpski predsednik Aleksandar Vučić bio na vlasti, ali je zemlja delovala evropskije. Još je postojala nada i izvesna transformacija. Ali je preko medija koje kontroliše režim vođena ciljana kampanja da se ponovo ožive emocije, mitovi i nacionalističke laži iz 1990-ih“, rekla je Pusić.
Pusić je rekla da je tada imala jasan utisak da Vučić misli da Srbija treba da ide u pravcu EU, ali da to danas „uopšte nije jasno“. „Intenzivno se radilo na demonizaciji Evrope i glorifikaciji Rusije, Kine i drugih. Istovremeno se potiskuje sav napredak koji je postignut u suočavanju sa prošlošću“, ocenila je Pusić.
U svemu tome pozitivnu ulogu nije igrala ni Srpska pravoslavna crkva, rekla je Pusić, dodajući da je patrijarh SPC Porfirija kad je bio mitropolit u Zagrebu znao da se nacionalizam na Balkanu meri odnosom Beograda i Zagreba i da je tada radio na tome da ostavi dobar utisak.
„Srpska pravoslavna crkva u regionu ne igra pozitivnu ulogu i nije nikakva moralna instanca. Pretvorila se u političku organizaciju, koja sledi jako radikalnu i ekstremističku politiku“, rekla je Pusić.
Na primedbu da Vučić lično nije bio na sahrani Ratka Mladića, Pusić je odgovorila da je to „cepidlačenje“ i da je to bila „državna ceremonija“.
„Retorika koja je proteklih nedelja korišćena služi da se od Mladića napravi nacionalni heroj. Podrška tom čoveku tako postaje merilo patriotizma i pitanja da li je neko dobar Srbin. To je zločin nad sopstvenim narodom. Kako se sada osloboditi svega toga i izgraditi nešto novo, u ovom trenutku zaista ne znam. Mislim da prvo mora da protekne izvesno vreme“, rekla je Pusić.
Prema njenim rečima, i reakcija EU na ta deševanja bila je „sramna“ i morala je da bude „puno jasnija“, ali je problem što se sve događa u trenutku kada i EU deluje dezorijentisano kada je reč o njenim vrednostima. „U takvim je okolnostima jako teško pomoći društvu koje je zatrovano i ranjeno i kojem je zapravo potreban jasan sistem vrednosti“, rekla je Pusić.
Za Hrvatsku, to je prema njenim rečima, bila 2013. i prijem u EU, koji Hrvatsku nije u potpunosti spasio, ali joj je dao određeni kurs, ali sada i na evropskom i na globalnom nivou vlada potpuna dezorijentacija.
„Srbija nije na evropskom putu. Ali je potrebno Srbiju ponovo vratiti na taj put. Najveći problem je evropski narativ. Mi (Hrvatska) smo bili poslednja zemlja u kojoj je članstvo u EU još imalo neko transformativno dejstvo. Danas se sve više postavlja pitanje čemu sve to služi i ko je ustvari EU. Da li su to ličnosti poput Mari Le Pen, Gerta Vildersa ili čak možda i Alternativa za Nemačku (AfD)“, rekla je Pusić.
Ona je ocenila da danas ni Hrvatska nema nikakvu jasnu politiku prema Srbiji i da odnosi između dve zemlje u osnovi i ne postoje, iako bi Hrvatska „morala da ima vrlo jasan stav“ i jasno artikulisanu politiku prema Srbiji.
Na pitanje novinara austrijskog nedeljnika, rekla je da i u Hrvatskoj postoji pokušaj stvaranja nacionalističke atmosfere i oživljavanja ustaške simpolike, i da iza toga stoji partija Domovinski pokret, a da vlada, umesto da se pozabavi tim ekstremizmom, napada levicu i opoziciju.
Pusić se saglasila sa konstatacijom sagovornika da se čini da nijedna zemlja na Balkanu nije imuna na recidiv nacionalizma, i ocenila da treba doneti odluku da se nešto učini protiv toga, ali je dodala i da ne zna ko bi to mogao i hteo da donese takvu odluku.
„Balkan u ovom trenutku i nije najveći problem sveta. A sada više nego ikada važi ono – niko ti ne može pomoći ako ne možeš barem malo da pomogneš sam sebi“, rekla je Vesna Pusić.
Ona se zauzela za male korake, „koji su mogući i nije ih teško realizovati“ a kao primer je navela prijem Crne Gore u EU, i da Kosovo prizna i pet članica Unije koje ga još nisu priznale, „čime bi sa dnevnog reda bila skinuta gomila besmislenih debata koje vodimo već 30 godina“.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.