U Kragujevcu u nedelju održana tradiconalna litija sa ikonama

U popodnevnim časovima, 9. marta 2025. godine, u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice, protojerej Dejan Marković, starešina hrama, načalstvovao je večernjim bogosluženjem, nakon kojeg je usledila tradicionalna litija sa ikonama u čast i slavu svih onih koji su za dve hiljade godina trajanja Svete crkve, dali sebe, svoje trudove i svoje živote za pobedu večne istine i vere pravoslavne.

Tom prilikom se u Sabornom hramu okupilo sveštenstvo i monaštvo čitave Šumadijske eparhije, zajedno sa vernim narodom Kragujevca i okoline. Noseći ikone, sveštenstvo i verni narod, predvođen Mitropolitom šumadijskim Gospodinom Jovanom, iskazalo je svoju veru u pobedu nad raskolnicima, šizmaticima i svima onima koji se podižu protiv Crkve pravoslavne.

Po okončanju litije usledio je i moleban. Pročitan je poznati Sinodikon, koji je donet 843. godine u Carigradu i koji sadrži anatemu svim jereticima, naročito ikonoborcima, zatim pohvalu za sve revnitelje Pravoslavne vere. Njega je pročitao je protonamesnik Slobodan Savić, sabrat Svetouspenskog hrama u Kragujevcu.

Po mnogoljetstviju koje su đakoni Sabornog hrama proizneli na kraju službe, Mitropolit šumadijski se sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu obratio besedom:

„Braćo i sestre, sada smo završili večernju službu u Sabornom hramu Eparhije šumadijske i tako izvršili vekovni i tradicionalni običaj – idući litijski našim gradom. Radujem se i srcem i dušom što vas sve vidim i što ste svi učestvovali u litiji kroz naš grad. Mi smo danas poneli ikone. S obzirom na to da je ovaj hram, saborni hram svih hramova u Šumadijskoj eparhiji, to znači da je litija hodila kroz čitavu Eparhiju. Molili smo se, pevali smo pesme! Pred Krstom smo čitali predivnu molitvu u kojoj se molimo za spasenje roda našeg, za zdravlje, za utehu tužnima, da narod učvrsti u pravoslavnoj veri. Dakle, mi kroz grad nismo išli radi nečega drugog. Ovom litijom smo pokazali i dokazali da volimo svoju Crkvu, volimo i poštujemo svoju veru. Nismo se skupljali da bismo osuđivali jedni druge, kao što to neki, nažalost, čine. Molili smo se da Gospod sačuva svoju Crkvu. Sačuvaće i nas ako budemo u Crkvi i sa Crkvom. Noseći Crkvu nosimo Hrista u sebi. Na taj način u sebi nosimo sve ono što je Crkvom osvećeno. Duh Sveti obitava u Crkvi i vodi je. Crkva je naša duhovna bolnica. Potrebno nam je duhovno izlečenje. Lek su Hristove zapovesti. U Crkvi uzimamo lek Jevanđelja. Ko sluša Jevanđelje i trudi se da ga ispunjava, taj čovek zaista vidi kakav je Hristos. Pojedini misle da znaju šta je Crkva. Ima i onih koji žele da Crkva njima služi, umesto da oni služe Crkvi. Današnjom litijom i današnjim bogosluženjem smo pokazali da verujemo Crkvi svojoj – da je ona brod našeg spasenja. Često govorim: Dokle god smo u Crkvi i slušamo je, imamo nadu u spasenje. Kroz Crkvu dobijamo blagoslov i sve one blagodatne darove koji su nam potrebni za naše osvećenje i spasenje. Budimo sa Crkvom da bi Crkva bila sa nama. Budimo sa Bogom da bi bio sa nama. On je uvek sa nama. Samo moramo da otvorimo duhovne oči. Moramo imati ljubavi prema Bogu i bližnjima, podviga, molitve i saosećanja. Moramo se moliti za prijatelje i za neprijatelje Crkve. Večeras smo to činili. Nikoga nismo osuđivali, kazali ružnu reč, nikome nismo želeli zlo. Verujem u Hristove reči da gde su dvoje ili troje sabrani u njegovo ime, da je tu i on sa njima. Večeras ovde nisu dvoje ili troje! Hvala vam sveštenici, monasi, verni narode što ste došli da se saberemo u Sabornom hramu Eparhije šumadijske i iz svojih grla, usta i srca uznesemo molitve. Gospode, vrati zabludele! Gospode, povrati one koji svojim razumom žele da Crkvi objašnjavaju kako treba da se vlada. Naše je da se molimo za onoga koji je zalutao. Da li će on osetiti, to je do njih. Do nas je da kažemo da je pokajanje veće od svakog greha. Pokajanje je radovanje, kako to lepo govori naš srpski narod. Pokajanje je vaskrsenje. Kada se čovek pokaje, obrati i preobrazi, vaskrsao je. To je naša vera! Zato, braćo i sestre, pomolimo se Bogu da nam pomogne da budemo pravoslavni – da pravo verujemo. Veru nismo mi izmislili, već smo je primili od otaca naših. Kada imamo veru, kada smo pravoslavni, nemamo čega da se plašimo. Nećemo imati straha! Strah čoveku kalja obraz često. Kada čovek nema veru, onda je u strahu. Tada ne zna šta radi isto kao čovek koji tumara po mraku. Dužni smo da primerom pokažemo kako je lepo vratiti se sa zabludelog puta. Braćo i sestre, imajmo veru, onda nećemo imati strah. Tada nećemo imati frustracije u sebi. Tada će ljubav biti lestvica koja nas vodi Bogu. Još jednom, od srca vam hvala. Hvala sveštenstvu, monaštvu, hvala vama braćo i sestre. Čvrsto verujem da se danas Bog i svetitelji raduju kada vas vide ovako sabrane. Verujem da se na nebu raduju i oni koji su pre nas živeli ovde.

Čuvajmo veru svoju da bi ona čuvala nas.

Bog vas blagoslovio i svakim dobrom darovao!“

Uz pohvalnu pesmu «Tebe Boga hvalim», uzneli smo molitvu Svevečnom Tvorcu zbog sačuvane čistote Pravoslavne vere.

Po završetku svečanog Molebna, starešina Sabornog hrama protojerej Dejan Marković i bratstvo Sabornog hrama, organizovalo je trpezu ljubavi za verni narod.