Zaštitni faktor protiv stresa je siguran odnos i osećaj pripadnosti koji omogućava razvoj otpornosti i smanjuje subjektivne doživljaje pretnje i fizička aktivnost, zaključili su učesnici tribine „Na kafi s psihologom“, održanoj u Dorćol Platz-u, u organizaciji Hemofarm fondacije.
Polazeći od osnovne funkcije straha, učesnici su ukazali da nije nužno posmatrati ga kao neprijatelja, jer je njegova evolutivna uloga očuvanje bezbednosti, ali njegova funkcionalnost zavisi od toga „da li nas vodi ka smislenoj akciji ili nas parališe“.
Panelisti su zaključili i da ne treba ići u pravcu eliminacije straha, već njegove transformacije, jer, kako su ocenili, strah ne mora uvek biti parališući, već može postati pokretačka energija.
„Mi smo u stanju hroničnog stresa koji je izazvan okolnostima koje nas prevazilaze. Ako uspemo da nekome promenimo percepciju, to neće ukinuti strah, ali može da motiviše ljude da se upuštaju u situacije kojih se inače plaše“, rekao je psiholog Vladimir Borovnica.
Istaknuto je da u toj razlici između pasivnosti i akcije leži ključ razumevanja savremenog psihološkog odgovora na krizu.
Problem solver sa 25 godina iskustva Ivan Minić ukazao je da za generaciju rođenu osamdesetih pandemija predstavljala prvi trenutak u kojem je osećaj kontrole ozbiljno poljuljan.
„Kovid je bio prva situacija gde su se stvari otele kontroli, jer nismo imali predstavu do kada će da traje“, rekao je Minić.
Kako je naveo, kroz terapijski proces otvorilo se pitanje ličnih kapaciteta za empatiju u okolnostima dugotrajnog pritiska.
Sličnu „tenziju“ između sigurnosti i neizvesnosti naveo je i glumac Ivan Jevtović, ukazujući na specifičnosti profesije u kojoj institucionalna stabilnost i lični izbori stvaraju različite nivoe izloženosti riziku.
„Biti glumac, stalno zaposlen u nekom pozorištu, u ovom gradu je najsigurnija pozicija na svetu. Ne zbog novca, već sistema koji ti omogućava da igraš i u drugim pozorištima. Tačno je, međutim, da je za ljude koji nisu u institucijama, neizvesnost stalno prisutna. Neke moje kolege su je birale. Ima fantastičnih primera koji su u tome uspeli, ali ima tragičnih primera kolega kojima je trebala ta vrsta podrške“, rekao je Jevtović.
Dodao je da umetnički rad nužno podrazumeva i kreativnu neizvesnost iz koje se uvek traga za rešenjima.
Projekat „Na kafi sa psihologom“ se sprovodi od 2019. godine sa ciljem podsticanja javnosti da o mentalnom zdravlju brine na jednak način kao o fizičkom zdravlju i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem ne posmatra kao ličnu slabost već zdravstveni problem za koji postoji rešenje ukoliko se na vreme potraži stručna pomoć.
Do danas je projekat okupio blizu 90 stručnjaka i uglednih ličnosti, dok su video sadržaji tribina na YouTube zabeležili više od milion pregleda.
Projekat se realizuje u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i uz podršku Art komune Dorćol Platz.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.