Zvaničnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa se interno pozivaju na pravno mišljenje iz 1989. godine i potonju američku invaziju Paname kao presedan kojim pravdaju današnji napad na Venecuelu bez odobrenja Kongresa, rekla su večeras Si-En-Enu (CNN) tri čoveka upoznata sa ovim dešavanjima.
U pravnom mišljenju iznosi se zaključak da predsednik ima ustavno ovlašćenje da rasporedi pripadnike Federalnog istražnog biroa (FBI) kako bi sproveo istragu i pohapsio pojedince zbog kršenja američkih zakona „čak i kada su takve akcije u suprotnosti sa međunarodnim pravom“.
FBI je bio u Venecueli zajedno sa pripadnicima specijalne jedinice američke vojske Delta fors radi hapšenja Madura i njegove supruge, ranije je objavio CNN.
Još jedan izvor je rekao da je slanje FBI-ja u Karakas najverovatnije „izgovor“ da bi Trampova administracija mogla da se oslanja na mišljenje iz 1989. godine.
Upravo je to mišljenje omogućilo SAD, sa republikanskim predsednikom Džordžom Bušem Starijim na čelu, da kasnije te godine bez odobrenja Kongresa izvede invaziju na Panamu i na kraju zarobi njenog vojnog diktatora Manuela Norijegu.
Norijega je iz Paname odveden u Majami, da mu se sudi zbog krijumčarenja droge, pranja novca i reketiranja.
Madura su na sličan način uhapsile američke snage u noći petak na subotu operacijom u Karakasu, u Venecueli, koja je izvršena bez odobrenja američkog Kongresa.
Madura odvode u Njujork, da mu se sudi zbog krijumčarenja droge.
Pravno mišljenje iz 1989. godine takođe ističe da predsednik SAD ima pravo da zaobiđe član Povelje Ujedinjenih nacija prema kojem države članice „moraju da se uzdrže (…) od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje zemlje“.
Bivši pravni savetnik u Stejt Departmentu Brajan Finukejn koji je sada viši savetnik u organizaciji Krajzis grup (Crisis Group) rekao je da korišćenje mišljenja iz 1989. godine kao osnove za napad na Venecuelu „nije uverljivo sa stanovišta međunarodnog prava“.
Finukejn je Trampovu akciju nazvao „flagrantnim kršenjem međunarodnog prava“, ali je ukazao da sa stanovišta „domaćeg prava – ovo može da štiklira sve kućice“.
Izvori, međutim, ukazuju na bitne razlike između panamske i venecuelanske intervencije, jer Panama je Americi objavila rat pre no što su je SAD napale.
Po rečima penzionisanog američkog potpukovnika Denisa Maurera, tada su „desetine hiljade Amerikanaca u Panami navodno bile u opasnosti, Norijega je objavio rat SAD, a neutralnost i zaštita Panamskog kanala su bili u opasnosti“.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.