Trampov zaokret na Balkanu – od nadanja Beograda, do zahlađenja

Nedavni pomaci u spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Balkanu zadali su ozbiljan udarac očekivanjima Srbije, budući da se čini da je albanski lobi stekao značajan uticaj u Vašingtonu u drugom mandatu predsednika Donalda Trampa, piše EUalajv (EUalive).

Briselski portal podseća da je Srbija, doskora, na Trampa gledala sa znatnim optimizmom, dodajući da se tokom njegove prve administracije činilo se da u pristupu regionu favorizuje Beograd kada je reč o dugogodišnjem sporu Srbije i Kosova.

Izveštaji su sugerisali da je Tramp razmatrao ideje o prekrajanju granica, uključujući mogućnost pripajanja Srbiji severnog dela Kosova,većinsk  naseljenog Srbima, u okviru šireg spekulisanja o podeli Bosne i Hercegovine.

Srpski zvaničnici i analitičari nadali su se da će se takav obrazac nastaviti, naročito imajući u vidu mogućnost da Ričard Grenel, Trampov bivši specijalni izaslanik za odnose Srbije i Kosova, koji je otvoreno kritikovao pregovarački stav Prištine, preuzme neku visoku funkciju, poput državnog sekretara, dodaje se u tekstu.

Podseća se i da je Beograd pozdravio poslovne inicijative Trampovog zeta, Džareda Kušnera, omogućivši mu pristup projektima u oblasti nekretnina u Srbiji (kao i u susednoj Albaniji), ali su se te nade u velikoj meri izjalovile pošto je krajem 2025. Kušner odustao od svojih ambicija u oblasti nekretnina u Srbiji.

Još upečatljivije, dodaje EUalajv, 22. januara, tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Tramp je formalno osnovao svoj Odbor za mir, inicijativu koja je prvobitno bila zamišljena kao mehanizam za postkonfliktnu stabilizaciju u Gazi, ali je kasnije proširena na globalne konflikte.

Tramp je lično nadgledao potpisivanje osnivačke povelje Odbora, predstavljajući ga kao alternativni, konkurentski mehanizam Ujedinjenim nacijama u promovisanju mira, navodi se i dodaje da su događaju prisustvovali i dokument potpisali predsednica Kosova Vjosa Osmani i albanski premijer Edi Rama.

Srbija, međutim, nije dobila poziv da se pridruži Odboru za mir, što je u Beogradu „protumačeno kao jasno okretanje leđa, naročito imajući u vidu da su Kosovo i Albanija uključeni“, dodaje portal.

Eualajv prebosi ocene analitičara da sastav Trampovog Odbora za mir pokazuje da Srbija više ne može da se oslanja na američku podršku po pitanju Kosova i da je albanski lobi u SAD uspeo da utiče na Trampa, iako je aktuelno rukovodstvo u Prištini bilo bliže prethodnoj Bajdenovoj administraciji.

EUalajv podseća i da je Tramp u više navrata isticao svoje mirotvoračke zasluge, tvrdeći na nedavnoj konferenciji za medije povodom prve godišnjice mandata kao 47. predsednik SAD, da je zaustavio osam ratova, uključujući i „sukob između Kosova i Srbije“, koji je svrstao na drugo mesto svoje liste.

Naveo je da je sprečio eskalaciju upozorivši obe strane da bi nastavak sukoba značio zabranu trgovine sa SADi ponovio uverenje da ti napori zaslužuju Nobelovu nagradu za mir.  Predsednica Kosova Vjosa Osmani dodatno je učvrstila ovu naraciju nakon posete SAD, izjavivši da je krajem maja 2025. dobila obaveštajne podatke o aktivnostima Srbije na granici koje su mogle dovesti do eskalacije, te da ih je podelila sa saveznicima kako bi se ona sprečila.

U međuvremenu, poslovne veze porodice Tramp sa Albanijom i dalje privlače pažnju. Ivanka Tramp je krajem januara posetila Vloru radi razgovora o planiranoj investiciji na ostrvu Sazan, koju razvija njen suprug Džared Kušner. Projekat para, kome je albanska vlada dodelila status strateškog investitora, predviđa izgradnju luksuznog odmarališta na nenaseljenom ostrvu, ali se suočio sa protivljenjem 41 ekološke organizacije iz 28 zemalja koje su zatražile obustavu projekta.

Dodatnu zabrinutost za Srbiju izazvao je i zakon koji je 22. januara predstavljen u američkom Kongresu, Zakon o proceni dikriminacije u preševskpj dolini čiji je predlagač kongresmen Kit Self.

Tim aktom se od Stejt departmenta zahteva da proceni navode o diskriminaciji etničkih Albanaca u Preševskoj dolini (opštine Medveđa, Bujanovac i Preševo), na jugu Srbije. Zakon se bavi tvrdnjama o „pasivizaciji adresa“, što sprečava stanovnike da obnavljaju lična dokumenta ili ostvaruju biračko i druga prava i postavlja prepreke u upotrebi jezika, obrazovanju (uključujući nepriznavanje kosovskih diploma i nedostatak udžbenika), kao i ekonomsko zapostavljanje i zastrašivanje od strane organa reda.

Lobistička grupa Albanci za Ameriku (Albanians for America) pozdravila je ovu inicijativu kao korak ka odgovornosti.

Sve zajedno, od selektivnih poziva u Odbor za mir i Trampovog samohvalisavog isticanja uspeha, do tekućih poslovnih i zakonodavnih poteza, ukazuje na primetno prilkanjanje američke politike albanskim interesima, ostavljajući Srbiju da ponovo prilagođava svoju strategiju u nepredvidivom međunarodnom okruženju, zaključuje EUalajv.