Tramp izdao izvršno naređenje o uvođenju dodatnih carina od 10 odsto, posle odluke Vrhovnog suda

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je sinoć da je potpisao izvršno naređenje prema kome može da zaobiđe Kongres i uvede porez od 10 odsto na uvoz iz celog sveta, posle odluke američkog Vrhovnog suda kojim je poništen široki spektar carina koje je on uveo prošle godine za veliki broj zemalja.

Tramp je bio ogorčen zbog odluke Vrhovnog suda koji je žestoko kritikovao. Rekao je da ga je „sramota“ zbog sudija koje su izglasale da se ponište njegove sveobuhvatne carine i nazvao tu odluku „duboko razočaravajućom“.

„Velika mi je čast što sam upravo potpisao, u Ovalnom kabinetu, globalne carine od 10 odsto za sve zemlje, koje će stupiti na snagu gotovo odmah“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut soušal.

Tramp je nove carine uveo pozivajući se na Zakon o trgovini iz 1974. godine. Te mere delimično zamenjuju carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine, na osnovu koga je uveo prethodne carine a koje je Vrhovni sud proglasio nezakonitim zato što nisu odobrene u Kongresu. Vrhovni sud je ocenio da je Tramp tim carinama prekoračio svoja predsednička ovlašćenja..

Tramp je takođe naložio istraživanje mogućnosti ponovnog uvođenja carina u okviru drugih zakona.

Istovremeno, Bela kuća je saopštila da će administracija ukinuti određene carinske mere.

U izvršnoj naredbi navodi se da dodatne carine, uvedene u skladu sa Zakonom o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) prethodnim izvršnim naredbama, „više neće biti na snazi i, čim to bude praktično, više se neće naplaćivati“, preneo je Rojters.

Prvobitna reakcija na odluku o ukidanju Trampovih carina u Evropi usmerena je bila na konfuziju i poremećaje oko troškova sa kojima se suočavaju firme koje izvoze u SAD.

Evropska komisija je postigla dogovor sa Trampovom administracijom kojom se carine za evropski uvoz ograničavaju na 15 odsto, a taj dogovor je dao kompanijama sigurnost kojim su mogle da planiraju, i smatralo se da je pomoglo da 21 zemlja u evrozoni izbegne recesiju prošle godine.