Opasni virusi se šire po severnoj hemisferi – uz pomoć komaraca. Virus Zapadnog Nila se na taj način već odomaćio u Nemačkoj. Kako možemo da se zaštitimo i zašto raznovrsnost vrsta pomaže u borbi protiv virusa?
Nekada je Sandra Junglen za svoja istraživanja morala da putuje daleko na jug. Biološkinja radi na Institutu za virusologiju pri bolnici Šarite u Berlinu i ekspertkinja je za arboviruse – koji uključuju sve viruse koje prenose komarci. A ti virusi odavno više nisu problem samo globalnog juga, piše DW.
Virusi koje prenose komarci izazivaju bolesti kao što su denga groznica, žuta groznica ili Zika virus, i predstavljaju veliki problem u mnogim zemljama Azije, Južne Amerike i Afrike.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samo u 2023. godini registrovano je rekordnih 6,5 miliona slučajeva denga groznice.
„Komarci su najsmrtonosnije životinje na svetu“, kaže Junglen. Svake godine oko milion ljudi umre od bolesti koje prenose komarci.
Da bi istraživala viruse koje oni prenose, biološkinja danas više ne mora da napušta Berlin. Jer jedan arbovirus se već uspešno odomaćio i širi u istočnoj Nemačkoj: virus Zapadnog Nila (VZN).
Šta je virus Zapadnog Nila?
U većini slučajeva, zaraženi virusom Zapadnog Nila ne osećaju nikakve simptome. Oko jedna petina obolelih, najkasnije 14 dana nakon infekcije, razvije simptome slične gripu – povišena temperatura, drhtavica, bolovi u glavi i mišićima – to je groznica Zapadnog Nila. Simptomi obično nestanu posle tri do šest dana.
Kod jedne od 100 zaraženih osoba, virus napada centralni nervni sistem i može da izazove meningitis ili encefalitis i ostavi trajne posledice. Pet do deset procenata ovih tzv. neuroinvazivnih oboljenja završava smrtnim ishodom.
Glavni prenosilac virusa: Obični komarac
Za razliku od nekih drugih bolesti koje prenosi invazivna tigrasta vrsta komarca, virus Zapadnog Nila uglavnom prenosi obični komarac (Culex pipiens), koji je domaći i u severnim krajevima. Sam virus je iz tropskih u severne krajeve stigao preko ptica selica.
Virus VZN je 2018. godine prvi put otkriven kod ptica i konja u Nemačkoj. Do 2024. godine, pojedini slučajevi infekcije životinja zabeleženi su u gotovo svim nemačkim saveznim pokrajinama. Od 2019. godine, virus je više puta otkriven i kod ljudi, pretežno u istočnoj Nemačkoj.
Kako komarac dolazi do virusa?
Da bi komarac mogao da prenese virus, najpre mora sam da se zarazi. Samo ženke komaraca ujedaju, jer im je krv potrebna za proizvodnju jaja.
Kada je reč o virusu Zapadnog Nila, komarci se hrane krvlju divljih ptica: komarac ubode zaraženu pticu i prilikom sledećeg uboda prenosi virus drugoj ptici.
Neke ptice uginu od infekcije, dok druge ostaju prenosioci bez simptoma. „Još uvek ne znamo koje ptice u Evropi posebno pogoduju razmnožavanju virusa“, kaže Junglen.
Komarci mogu preneti virus i na sisare, pre svega na konje i ljude. Međutim, tu lanac prenosa prestaje, jer se virus u njihovom organizmu ne razmnožava efikasno. Zbog toga ljudi i konji nisu izvor zaraze za komarce i ne prenose dalje virus.
Zašto se bolesti koje prenose komarci šire?
„Rastuće temperature imaju snažan uticaj na komarce i njihov potencijal za prenošenje bolesti“, kaže Sandra Junglen. Drugim rečima, klimatske promene idu na ruku krvopijama.
„Zbog toga komarci duže ostaju aktivni: ranije se izlegu, češće ujedaju, brže se razmnožavaju i polažu više jaja“, objašnjava naučnica. Svim vrstama komaraca je takođe potrebna voda za polaganje jaja i razvoj larvi. Toplota i malo kiše su dovoljni za ekspanziju populacije komaraca.
I virusima prija toplota: „Na višim temperaturama virus se brže razmnožava u telu komarca i lakše dospeva u njegove pljuvačne žlezde“, objašnjava Junglen. Odatle je do sledeće infekcije potreban samo jedan ubod.
Zemlje poput Francuske, Španije i Italije već dugo imaju problem sa denga groznicom: tamo se uspešno odomaćio tigrasti komarac (Aedes albopictus), poreklom iz Azijsko-pacifičkog regiona.
I sam virus denge, koji prenosi ova vrsta komarca, u tim zemljama je postao autohton. To znači da ga više ne unose samo putnici iz inostranstva, već se prenosi i cirkuliše lokalno. „Samo je pitanje vremena kada ćemo tu situaciju imati i u Nemačkoj“, kaže Junglen.
Više komaraca ne znači uvek i više virusa
Nije samo porast temperature na severnoj hemisferi ono što pogoduje komarcima – kako autohtonim, tako i invazivnim vrstama. Važnu ulogu igra i smanjenje biološke raznolikosti, koja je ključna za stabilnost zdravih ekosistema.
Sandra Junglen to vidi i u Berlinu. Ona i njen tim istražuju brojnost komaraca i prisustvo virusa Zapadnog Nila na različitim lokacijama u gradu – od urbanih betonskih površina, preko grobalja, do parkova.
Otkrili su da je na grobljima broj komaraca i virusa najveći. Tamo ima biljaka, vode i životinja koje mogu da posluže kao domaćini komarcima. U prirodnom parku ima još više komaraca – ali gotovo da nema virusa. To je povezano sa raznolikošću vrsta na toj lokaciji.
„Veliki biodiverzitet smanjuje prisustvo patogena. Svakom patogenu je potreban domaćin, a što je ekosistem raznovrsniji, to je manja gustina pojedinačnih domaćina – a samim tim je i manja količina virusa“, objašnjava Junglen.
Zaštita od virusa Zapadnog Nila: Sprečiti ubode komaraca
Pošto ne postoji vakcina niti specifična terapija nakon infekcije virusom Zapadnog Nila, jedina zaštita jeste sprečavanje uboda: pantalone i odeća sa dugim rukavima otežavaju komarcima ubod. Takođe pomažu i mreže protiv komaraca na prozorima.
Oni koji imaju baštu, trebalo bi da paze da komarcima ne obezbede mesta za razmnožavanje: komarci vole kada se u saksijama ili buradima nakupi voda. Takođe i u vrtu važi: što je veća raznovrsnost vrsta, to bolje – slepi miševi, žabe i pauci se rado hrane komarcima.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.