Bivši vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači započeće u ponedeljak, 15. septembra, odbranu pred specijalnim sudom u Hagu od optužbi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji.
Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK i samoproglašene Privremene vlade Kosova.
Tačijeva odbrana je najavila da namerava da pred sudije izvede 12 svedoka.
Uz Tačija, svedoke odbrane će pred sud izvoditi još jedino četvrtooptuženi Krasnići, i to njih pet. Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu.
Tačijev branilac Luka Mišetić precizirao je na jednom ranijem zasedanju da će devet svedoka odbrane biti bivši međunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.
Po podnesku koji je sudu još 2022. godine, pre početka suđenja, uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vođe OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je 1999. komandovao napadom NATO-a na Jugoslaviju, nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner (Bernard Kouchner) i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijam Voker (William Walker).
Kao svoje svedoke Tačijeva odbrana je 2022. navela i bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa (Daan), Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija (Michael Durkee), prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija (Jock Covey) i zvaničnika OEBS Stiva Beneta (Steve Bennet).
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023. godine, a tužioci su dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ako optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Prema optužnici, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su navedene zločine nad Albancima proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK su počinili zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi su izjavili da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine.
Specijalizovana veća Kosova, što je zvaničan naziv suda u Hagu, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom, koji je usledio nakon što je 2011. objavljen izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu kontinuirano vlada klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.