SZO upozorava: Evropa zaostaje u vakcinaciji dece

Stopa vakcinacije dece u Evropi i Srednjoj Aziji ostala je ispod nivoa iz perioda pre pandemije i tokom prošle godine, pokazuju procene pokrivenosti objavljene u utorak.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF saopštili su da je 89 odsto novorođenčadi širom sveta primilo najmanje jednu dozu DTP vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, dok je 85 odsto dece primilo sve tri doze.

Tako je u 2024. godini vakcinisano najmanje jednom dozom 171.000 dece više nego prethodne godine, a milion više ih je bilo potpuno vakcinisano u poređenju sa 2023. godinom. Izveštaj taj porast opisuje kao „skroman napredak uprkos sve većim globalnim izazovima“.

Međutim, u Evropi i Srednjoj Aziji prosečne stope vakcinacije dece ostale su nepromenjene ili su opale za jedan procenat.

Pokrivenost se značajno razlikovala među zemljama regiona, uz pad u stopama primanja prve doze MMR vakcine protiv malih boginja, zauški i rubele, kao i treće doze DTP-a.

Neke zemlje su prijavile stopu vakcinacije od svega 23 odsto za prvu dozu MMR vakcine i 51 odsto za treću dozu DTP vakcine. Za postizanje kolektivnog imuniteta i sprečavanje epidemija bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, potrebna je godišnja stopa pokrivenosti od 95 odsto.

U evropskom regionu gotovo 300.000 ljudi obolelo je od velikog kašlja tokom 2024. godine, što je više nego trostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu, rekao je regionalni direktor SZO Hans Kluge.

„U međuvremenu, više od 125.000 ljudi obolelo je od malih boginja u 2024, što je dvostruko više nego 2023. godine. To nisu samo brojke – to su stotine hiljada zabrinutih porodica čija su deca bolesna, a to je moglo biti sprečeno“, izjavio je Kluge.

„Vakcine spašavaju živote, a kada padne pokrivenost – bolest se širi“, dodao je on.

Kluge je pozvao zemlje da ulažu u jake lokalne zdravstvene sisteme, obezbede dostupnost i pristup vakcinama u svakom naselju i da se bore protiv dezinformacija.

„Zdravstvenim radnicima potrebna je podrška kako bi stigli do svake porodice – posebno u teško dostupnim područjima. Zajednice moraju biti osnažene pouzdanim informacijama, kako bi roditelji mogli s poverenjem da vakcinišu svoju decu“, rekao je Kluge.

Regionalna direktorka UNICEF-a za Evropu i Srednju Aziju, Redžina De Dominikis, ocenila je da je vakcinacija postala „žrtva sopstvenog uspeha“.

„Današnje generacije nisu svedočile razornom uticaju bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom – što dovodi do opuštenosti i olakšava širenje dezinformacija“, rekla je De Dominikis.

Podaci ukazuju i na postepeno poboljšanje u upotrebi novijih vakcina, uključujući vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV).

Između 2019. i 2024. godine, stope pokrivenosti prvom dozom HPV vakcine porasle su sa 37 na 40 odsto kod devojčica i sa osam na 26 odsto kod dečaka.

Takođe je zabeležen porast u stopama vakcinacije poslednjom dozom vakcine protiv rotavirusa (sa 24 na 42 odsto), kao i trećom dozom vakcine protiv bakterije Haemophilus influenzae tipa B (sa 81 na 93 odsto).

„Potrebna nam je hitna i ujedinjena akcija kako bismo smanjili praznine u pokrivenosti i sprečili povratak bolesti koje se mogu izbeći vakcinacijom. Svaka zemlja ima svoju ulogu, čak i one sa visokom stopom vakcinacije“, zaključio je Kluge.