Sutra počinju završne reči na haškom suđenju Tačiju i saoptuženima za zločine OVK

Završne reči optužbe i odbrane na sudjenju bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, počeće sutra pred specijalnim sudom u Hagu.

Pred raspravnim većem predsedavajućeg Čarlsa Smita (Charles Smith) iz SAD, tužioci i branioci izlagaće završne argumente do 18. februara.

Po pravilima suda, presuda četvorici bivših lidera OVK biće, potom, izrečena u roku od 90 dana. Ako sudijama bude potrebno više vremena za odlučivanje, rok za izricanje presude može biti produžen za još 60 dana.

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „kolaboracioniste“ u oko 40 pritvora OVK na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu na severu Albanije, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

U vreme obuhvaćeno optužnicom, svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK, a od proleća 1999. i samoproglašene Privremene vlade Kosova.

Po optužnici, oni su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemedjunarodnog oružanog sukoba u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, 4. i 5. novembru 2020.

Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U odbranu Tačija, svedočilo je sedam svedoka, bivših britanskih i američkih zvaničnika koji su se sa njim susretali i vodili razgovore 1998-99.

Ti svedoci, poput američkog generala i bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka (Wesley Clark) i izaslanika SAD Kristofera Hila (Christopher Hill), dali su gotovo istovetne iskaze da Tači nije bio vojni komandant, već politički predstavnik OVK i da on nije mogao biti vinovnik zločina iz optužnice.

Po svedocima odbrane, OVK nije ni bila organizovana vojska sa centralnom komandom i komandnim lancom.

Na pitanja tužilaca, Klark, Hil i drugi svedoci Tačijeve odbrane potvrdili su, medjutim, da u to vreme nisu imali podrobnije informacije o unutrašnjoj organizaciji i delovanju OVK na terenu, niti o otimanju i pritvaranju civila.

Dokaze odbrane u pisanom obliku priložili su još zastupnici četvrtooptuženog Krasnićija.

Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.

Na sudjenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.

Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.

Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na sudjenju imaće pravo na obeštećenje.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.