Savet za sprovođenje mira (PIC) sutra će održati sednicu na kojoj će se ponovo razmatrati imenovanje novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH), nakon što je u maju ostavku na tu funkciju podneo Kristijan Šmit.
Na sednici Upravnog odbora PIC-a 30. juna za vršioca dužnosti postavljen je američki diplomata Luis Krišok, prvi zamenik visokog predstavnika i supervizor za Brčko, koji će na toj poziciji biti dok članice PIC-a ne postignu dogovor o tome ko će biti novi visoki predstavnik.
Na dve prethodne sednice UO PIC-a, 4. i 30. juna, nije bilo konsenzusa o tome ko će biti Šmitov naslednik, jer su SAD insistirale da novi visoki predstavnik bude Italijan Antonio Zanardi Landi, koji je imao i podršku svoje zemlje, dok su Francuska i Velika Britanija, uz podršku Nemačke, tražile da novi visoki predstavnik bude francuski diplomata Rene Trokaz.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Kaja Kalas, a kasnije i šef Delegacije EU u BiH Luiđi Soreka, najavili su da bi 14. jula trebao da bude izabran novi visoki predstavnik i da je Krišokovo imenovanje privremeno rešenje.
„Ne očekujemo da ono preraste u trajni aranžman. Nema promena u stavu EU kada je reč o mandatu kancelarije visokog predstavnika (OHR). Ova kancelarija nije predviđena kao trajna kategorija, već da treba da ide u pravcu njenog gašenja“, naveo je tada Soreka, dodavši da je najbrži način za gašenje OHR ubrzan napredak na evropskom putu.
Bez obzira da li će UO PIC-a sutra imenovati novog visokog predstavnika u BiH, posle postavljanja Krišoka za privremenog visokog predstavnika jasno je naglašeno da će on „u potpunosti obezbediti institucionalni kontinuitet funkcije, pravnu sigurnost u vezi sa svim odlukama koje su doneli prethodni visoki predstavnici, kao i da će delovati pod političkim vođstvom PIC-a“.
To znači da na snazi ostaju ranije odluke visokih predstavnika, uključujući i Šmitove nametnute izmene Krivičnog zakona BiH, na osnovu kojih je bivši predsednik Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik pravosnažno osuđen pred Sudom BiH zabranom obavljanja javne funkcije na period od šest godina zbog neizvršavanje odluka visokog predstavnika.
Ostaje i instrument „bonskih ovlašćenja“, koja visokom predstavniku daju mogućnost da nameće obavezujuće zakone i odluke da bi se prevazišle političke blokade rada institucija i ubrzalo sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Prema izvoru Bete iz obaveštajne zajednice u BiH, na sastanku francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanske premijerke Đorđe Meloni, održanom 25. juna u Antibu, na Azurnoj obali, postignut je dogovor da naredne dve godine na čelu Kancelarije visokog predstavnika (OHR) bude Italijan, a da ga potom, takođe na period od dve godine, nasledi Francuz.
U međuvremenu, obelodanjen je dokument koji je Italija uputila partnerima u PIC-u, u kojem je predstavljena vizija zvaničnog Rima o budućnosti OHR u BiH.
Prema dokumentu, najavljuje se postepeno smanjenje OHR, dok su „bonska ovlašćenja“ navedena kao zadnja mogućnost delovanja visokog predstavnika, u situaciji kada su ostale opcije iscrpljene.
Naglašeno je i da novi visoki predstavnik neće poništavati odluke svojih prethodnika, dok će trajanje mandata OHR-a i dalje zavisiti od ispunjenja programa „5+2“, što praktično znači da OHR u BiH može ostati godinama.
Program „5+2“ je lista ciljeva i uslova koje vlasti u BiH moraju ispuniti pre nego što se zatvori OHR i zemlja u potpunosti preuzme puni suverenitet.
Ovaj program je još 2008. godine definisao UP PIC-a i podrazumeva pet ključnih ciljeva i dva uslova koje BiH mora da ispuni.
Među ciljevima je ključno rešavanje pitanja državne imovine i potpuna primena arbitražne odluke za distrikt Brčko, dok jedan od uslova precizira da se OHR neće zatvoriti sve dok UO PIC-a ne da pozitivnu procenu situacije u BiH, koja podrazumeva potpuno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.