Supružnici Snežana (54) i Nenad Lazić (58) iz Pirota poznati su planinarima, ljubiteljima prirode i sela u Srbiji jer već skoro dve decenije, svakog vikenda, planinare i obilaze Staru planinu i sela u okolini Pirota, Knjaževca, Babušnice, Dimitrovgrada i Svrljiga.
Lazići su do sada uradili i objavili na društvenim mrežama nebrojeno mnogo fotografija i video zapisa Stare planine i sela koje su obišli.
Snežana ima Jutjub kanal na kome objavljuje fotografije i snimke, a njena Fejsbuk stranica „Sela i planine Pirotskog okruga – sela u opštini Knjaževac“ ima skoro 36.000 stalnih pratilaca.
Kazala je za agenciju Beta da su suprug i ona, sa decom, pre dve decenije najpre biciklima krenuli u obilaske Stare planine.
„Roditelji moga supruga su iz Sukova, sela pored Pirota i najpre smo tamo odlazili biciklima. Pošto volimo da planinarimo vuklo nas je da vidimo i druga mesta, i ovaj vodopad, onaj vodopad… Tada se još nije ni znalo o vodopadima na Staroj planini“., rekla je.
I bukvalno su celu Staru planinu obišli – biciklima.
Ona je kazala da su vrlo često i njihova dva sina išla sam njima, te da su zajedno prelazili za vikend i po 100 kilometara.
„Preći 40 kilometara biciklom u jednom danu po ravnici nije mnogo, ali kada vi idete sa 300 metara na 2.000 metara visine, to je jako teško. Zbog toga smo nosili šator i spavali u planini“, kazala je.
Navela je i da su mnogo puta prespavali u planini i bez šatora, te da su ponekad nosili samo vreće za spavanje i to im nije predstavljalo nikakav problem.
„Onda imate hotel sa milion zvezdica“, opisala je Lazić osećaj spavanja pod vedrim nebom.
Prema njenim rečima, dobra stvar je kada se obilaze planine i sela biciklom, jer se onda vidi svaki kamen, svako drvo, izvor…
„Mi vidimo da je iz godine u godinu sve drugačije. Nekada je u selima bilo života, a sada nailazimo na muk i tišinu. Vidimo umrlicu tamo, vidimo ovamo, a kuće su urasle u korov“, sa žaljenjem je kazala Lazić.
Prema njenim rečima, ono što je veoma primetno je da iz godine u godinu na Staroj planini, ali i u čitavom tom kraju ima sve manje vode za piće.
„Mnogi ne shvataju da ostajemo bez vode. Mi smo, kada smo išli biciklima, videli svaki izvor. Mnogi izvori na kojima smo točili vodu sada su presušil“, kazala je.
U svakom selu koje su minulog leta obišli, ljudi su se žalili da nemaju vodu.
„U njima je tek po koji stanovnik, a zamislite da su sela puna kao nekada“, istakla je Lazić.
Kazala je da su fotografijama i video snimcima sačuvali od zaborava kako su sela i priroda nekada izgledali, a činiće to i ubuduće.
U toku jednog dana, dodala je, ne mogu da obiđu više od dva sela, jer u svakom selu ljudi ih pozovu u kuću, posluže ih nečim i žele da popričaju sa njima.
„Svi su ljubazni, gostoprimljivi, gde god da odete. Ljudi su željni priče, a ja volim da ih slušam, želim da čujem kako se nekada u selima živelo“, izjavila je Lazić.
Prema njenim rečima, u svim tim selima uglavnom žive ljudi stariji od 80 godina.
„Preko leta dolaze ljudi od šezdesetak godina, ali oni provedu dva, tri meseca i vrate se u grad. Ovi stariji jednostavno ne žele da odu iz svoje kuće. Tek kad budu potpuno nemoćni, onda odu kod dece“, objasnila je Lazić.
Pojedina sela, dodala je ona, imaju tek po par stanovnika, a ima sela poput Pričevca i Repušnice koja su bez stanovnika.
„U selu Gornji Dejanovac živi samo jedna baka. Bila je oduševljena što nas vidi, a ja sam bila oduševljena njenom baštom. Rekla nam je da može da ode da živi u Knjaževcu kod sina, ali neće jer u selu ima svoj mir“, kazala je.
U selu pored Babušnice zatekli su baku koja ima 94 godine, ali je izuzetno otresita, vitalna i pedantna.
„Kuća joj je toliko čista. Ona nam je rekla da ne može da podnese da je nešto prljavo, odmah mora da počisti“, opisala je Lazić.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.