Aleksić: Pred zajedničkim frontom, mašinerija aktuelne vlasti nema šanse

Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić izjavio je da bi saradnja, koja bi uključila i mobilisala sve antirežimske aktere, bila dovoljno moćna da sruši Srpsku naprednu stranku, odnosno da pred zajedničkim frontom, mašinerija aktuelne vlasti ne bi imala šanse.

„Ako hoćemo snažan front, dovoljno moćan da sruši Srpsku naprednu stranku, onda on mora da uključuje, a ne da isključuje, a prvi nužan korak koji vodi ka tome je razgovor“, naveo je Aleksić u autorskom tekstu za „Radar“.

On je napisao kako je neophodno da svi zajedno sednu, otvoreno razgovaraju i pronađu modalitet kako da se to uradi.

„Naš predlog je jedan zajednički front koji bi uključio i mobilisao sve aktere. Protiv takvog fronta aktuelna vlast nema nikakve šanse“, ocenio je on.

Aleksić je objasnio da bi se zajednički došlo do dogovora o kandidatima koji bi bili prihvatljivi za sve, a onda nakon izbora do članova Vlade, koju bi činili vrsni stručnjaci iz oblasti nadležnosti svakog ministarstva, a koji bi imali precizne i oročene zadatke u skladu sa prethodno dogovorenim programom i dodaje da tako novu vladu zapravo ne bi činila nijedna stranka, već bi to bila prava narodna Vlada.

„Ta Vlada bi iz Narodne skupštine imala podršku svih stranaka, pokreta i studenata, dakle, svih aktera iz zajedničkog fronta. Na ovaj način sačuvali bismo parlamentarizam, uključili bismo sve aktere i iskoristili sve resurse, a istovremeno osigurali i to da stručni ljudi i dokazani profesionalci iz svojih oblasti nakon promena budu na najodgovornijim pozicijama, uz široku podršku iz Narodne skupštine“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, nema vremena za čekanje kako bi se to sprovelo.

Aleksić smatra da na ovome treba da počne da se radi već sutra, navodeći da ne treba puno pametovati, već pogledati nedavne primere lokalnih izbora i „otvoriti tabloide iz kojih je jasno čega se aktuelna vlast najviše plaši i da se rado slade svakim rascepom u opozicionom bloku“.

„Tamo gde su opozicione stranke, pokreti, udruženja građana i studenti radili zajedno, rezultati su bili najuspešniji, uključujući tu i Kosjerić, gde je razlika bila svega 50 glasova uprkos svim malverzacijama vlasti, kao i Zaječar, gde će se izbori najverovatnije ponoviti“, kazao je on.

Aleksić  je istakao da pored toga što su ovakve liste koristile udružene resurse, postoji još jedan razlog.

Kako je naveo, izbor za birače ovako se pojednostavljuje, jer „svi oni koji su protiv ove vlasti (a znamo da su u većini), kada izađu na izbore imaće jednostavan i lak izbor“.

„Neophodno je uključiti sve aktere koji se iskreno bore protiv ove vlasti – partije, pokrete, civilni sektor, udruženja građana, studente, sve ugledne pojedince i strukovne grupacije na način na koji mogu da daju najveći doprinos zajedničkom cilju. U ovoj borbi, kao u slagalici, svako ima svoje mesto u koje se uklapa, niko nikome ne može nešto da otme, uzurpira ili ugrozi, a bez bilo kog dela slagalica ostaje nepotpuna“, dodao je on.  

Aleksić je upitao da li u situaciji „kada vlast menja zakone lex specialisima, kada policija i parapolicija tuku i kidnapuju ljude i studente po ulicama, kada nam prisluškuju telefone, prate svaki korak i nas i naših porodica, kada nema pravde jer njihove tužioce i sudije zakon ne obavezuje, kada niko ne odgovara za ubistvo 16 ljudi, kada nam preti izolacija od ostatka sveta, kada ljudi dobijaju otkaze samo zato što se bore za pravdu i kada baš niko nije bezbedan, imamo taj luksuz da bilo koga odbacimo i kažemo da nije dobrodošao i da nam njegova pomoć nije potrebna“. 

„Ako, na primer, u Srbiji imamo više od 8.000 biračkih mesta i ako zahvaljujući svom prethodnom radu i na osnovu poslaničkih mandata parlamentarne opozicione stranke imaju pravo na skoro 18.000 članova biračkih odbora u stalnom sastavu, od čega skoro 3.000 predsednika biračkih mesta, zar to nije ozbiljan resurs za kontrolu narednog biračkog procesa? Tu su i obuke za kontrolore i članove biračkih odbora, kao i ustaljene procedure komunikacije sa lokalnim odborima širom zemlje, koji su od ključnog značaja onda kada se izbori održavaju na nivou cele zemlje“, naveo je on. 

Aleksić je ocenio i da pozivi o ustupanju mesta u korist drugih aktera vode u propast, produbljuju podele i ne približavaju cilju.

On smara da je, ukoliko je svaki pojedinac u toj borbi značajna karika, neophodno da se svi osete uključeno, vredno, kao deo zajedničke borbe i motivisano da rade na zajedničkom cilju. 

„Godina koja nas čeka ima dobre izglede da bude godina raspleta. Lokalni izbori u više opština, najavljeni parlamentarni, za čije raspisivanje smo i podneli formalan zahtev, a potencijalno i predsednički izbori, biće pravi test za celo društvo. Mi ne možemo da znamo kada će taj test konačno pred nas biti ispostavljen, ali možemo svakog dana do tada da radimo na tome da za njega budemo spremni“, zaključio je Aleksić u autorskom tekstu za „Radar“.