Suđenje novosadskim studentima i aktivistima 24. novembra: Terete se na osnovu nelegalno prisluškivanih razgovora i medijskog linča

U novosadskom sudu, za 24. novembar ove godine, zakazano je suđenje za 12 novosadskih studenata i aktivista grupe STAV i Pokreta slobodnih građana (PSG), od kojih je šestoro od 14. marta u zatvorskom, pa kućnom pritvoru, a šestoro u izgnanstvu, saznaje Autonomija.

To će biti prvo suđenje studentima u Novom Sadu, ali i u zemlji, protiv kojih režim sprovodi represiju, jer više od 11 meseci blokiraju fakultete i organizuju demonstracije zahtevajući odgovornost za urušavanje nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024. u kojem je stradalo 16 osoba i jedna teško povređena, piše taj portal.

Oni se terete za krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja, na osnovu, kako tvrde njihovi branioci, nelegalno prisluškivanih razgovora.

Početak sudjenja zakazan je za 9.30.

Sudski proces protiv odgovornih za pad nadstrešnice još nije na vidiku, a podizanje optužnice pratile su brojne kontroverze i očigledni pokušaji da se iz odgovornosti izuzmu politički akteri koji su donosili odluke vezane za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, ili su javno garantovali njenu bezbednost, navodi Autonomija.

Rekonstruisana stanica svečano je otvorena, uz prisustvo brojnih političara, samo tri meseca pre tragedije.

Kako piše Autonomija, hapšenja i politički progon 12 novosadskih studenata i politčkih aktivista koji su pokrenuli talas protesta u Srbiji usledila su nakon objavljivanja audio-snimka, za koji su državni zvaničnici naveli da je nastao na sastanku održanom 12. marta u prostorijama Pokreta slobodnih građana (PSG) u Novom Sadu. 

Taj snimak su u javnost plasirali režimski tabloidni mediji poput TV Pink, Informer, Prva, Studio B i Happy TV.

Medijska kampanja i prikazivanje tajno prisluškivanih razgovora, odnosno prostorija opozicione stranke PSG, organizovana je 13. marta ove godine, dva dana pre jednog od najvećih studentskih i građanskih protesta koji je održan 15. marta u Beogradu.

Pripadnici MUP-a su potom, nakon medijskog prikazivanja tajno prisluškivanih razgovora, 14. marta 2025, uhapsili šest osoba, među kojima su student Lazar Dinić, aktivista omladinske organizacije STAV i članovi PSG Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović, Davor Stefanović i Marija Vasić.

Viši sud u Novom Sadu odredio im je pritvor do 30 dana koji je kasnije produžen na još 30 dana, a od maja su u kućnom pritvoru, koji im je poslednji put produžen do 20. novembra ove godine. 

Sud je odredio pritvor i prisluškivanim studentima i aktivistima koji nisu u Srbiji, a za njima je raspisana i poternica.

Naime, u četvrtak ujutru, 13. marta, šestoro aktivista STAV-a otputovalo je na Festival ljudskih prava „Znadu“ u Dubrovniku, gde je ranije dogovoreno njihovo učešće na jednoj od tribina i gde je trebalo da se govori o studentskim protestima u Srbiji, a tribina je nosila naziv „Pumpaj!“.

Reč je o studentima Mili Pajić, Branislavu Đorđeviću, Anji Pitulić i Jovanu Dražiću, kao i o aktivistima Doroteji Antić i Dejanu Bagariću.

Studenti koje je ta vest zatekla u Dubrovniku nisu se vratili u Srbiju, a u međuvremenu su svima pretreseni stanovi u kojima žive.

U obrazloženju sudske odluke navedeno je da je pritvor određen i zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, jer se okončanje aktuelnih protesta građana i studenata još uvek ne nazire.

Branioci 12 studenata i aktivista zatražili su od sudije Tatjane Đurašković da iz spisa predmeta izdvoji dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku, jer nisu prikupljeni u skladu sa zakonom te da nakon toga svi budu pušteni iz pritvora, ali je ona to odbila.

Branioci su kazali da bi vođenje krivičnog postupka u skladu sa tim dokazima predstavljalo opasan presedan, koji bi ozbiljno ugrozio ljudska prava ne samo okrivljenih u ovom postupku, nego i svih budućih osoba koje se budu našle u situaciji da se dokazi protiv njih prikupljaju mimo Zakonika o krivičnom postupku.

Više od 100 organizacija civilnog društva iz Srbije je protestovalo jer je taj audio snimak, pre nego u pravosudnim organima, završio u medijima, koji su odmah i „presudili“ da je u pitanju „terorizam i rušenje države“, što su kasnije ponovili i najviši državni zvaničnici Srbije, a što se potom našlo i u krivičnoj prijavi.

Organizacije civilnog društva su poručile da se radi o političkom progonu neistomišljenika.

Pripadnicima organizacije STAV do sada, mesecima unazad, upućeno je na hiljade najtežih pretnji uključujući i brojne pretnje smrću, a oni su, takođe mesecima, neprestano na meti tabloidne kampanje linča.

Aktivisti STAV-a prvi su pokrenuli studentske i građanske proteste u Srbiji, nakon tragedije u Novom Sadu, kada je, 1. novembra prošle godine, 16 ljudi poginulo kada se na njih obrušila nedavno renovirana nadstrešnica sa zgrade glavne železničke stanice.

Studenati u blokadi Univerziteta u Novom Sadu u aprilu su objavili da u ovom slučaju postoje ozbiljne sumnje u legitimnost i zakonitost postupanja nadležnih organa.

„Audio-snimak, koji je poslužio kao osnov za hapšenja, nastao je prisluškivanjem bez prethodnog obaveštavanja osumnjičenih, a pre nego što je dostavljen pravosudnim organima, plasiran je u režimske medije, čime je narušena pretpostavka nevinosti i i pokrenut medijski linč od strane režima“, upozorili su u objavi novosadski studenti u blokadi.

Ukazali su i na to da su „hapšenja aktivista i pravni postupci koji su usledili bespravni i predstavljaju politički progon od strane režima, kao i ozbiljno narušavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda“.

Oni su istakli da BIA nezakonito prisluškuje aktiviste već godinama, navodeći da to potvrđuje i sveobuhvatno istraživanje BIRN-a objavljeno u decembru 2024. kojim su potvrđene dugogodišnje spekulacije da BIA prati i prisluškuje aktiviste tako što im instalira špijunske softvere u telefone.

Dodali su da je i organizacija Amnesti Internešenel objavila da su državni zvaničnici Srbije instalirali špijunski softver na telefone desetina novinara i aktivista, izveštaju objavljenom 16. decembra, pozivajući se na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci.