Pre osam meseci, studenti u Srbiji pokrenuli su proteste zahtevajući istinu i pravdu nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske železničke stanice. Početni cilj bio je ujedinjenje oko principa demokratije, bez stranačkih i ideoloških obeležja.
Međutim, s rastom protesta, pojavile su se i ideološke podele, uz sve češće prisustvo nacionalističkih simbola poput zastava „Ne damo Kosovo“ i kokardi. Kulminacija je bila na Vidovdan, kada su dominirali konzervativni i nacionalistički govori. Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić objašnjava da su ovakvi simboli posledica „nedekonstruisanih ideoloških matrica devedesetih“.
Studenti ističu da je bilo teško kontrolisati masu i da su odluke donošene na plenumima, koji su često razotkrivali duboke razlike u stavovima. Ipak, istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da je pokret već uticao na promenu stavova mladih, sa porastom prihvatanja demokratije i smanjenjem potrebe za „jakim liderom“.
Politikolog Boban Stojanović veruje da je najveća snaga pokreta u njegovoj integrativnosti, naglašavajući da je jedinstvo ključno za borbu protiv aktuelnog režima. On smatra da pokušaji vlasti da izazove razdor postavljanjem pitanja o EU ili Kosovu imaju za cilj narušavanje tog jedinstva.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.