Studenti u blokadi: Ne tražimo izbore radi preuzimanja vlasti, već isključivo kao sredstvo prinude

Studeni u blokadi saopštili su da nisu tražili vanredne parlamentarne izbore kao politički cilj, niti radi preuzimanja vlasti, već isključivo kao „sredstvo prinude“, navodeći da ti izbori „nisu destabilizacija, već pokušaj stabilizacije društva“.

„Samo nova politička većina oslobođena pritisaka i interesa koji su doveli do ove krize, može stvoriti uslove u kojima će institucije biti primorane da rade po zakonu, a studentski zahtevi, kao zahtevi celog društva, konačno biti ispunjeni. Raspiši izbore“, naveli su studenti na Instagramu, uoči početka prikupljanja potpisa za raspisivanje tih izbora u nedelju, 28. decembra.

Dodali su da su na početku svoje borbe postavili četiri, a kasnije još dva, „jasna, racionalna i lako ispunjiva zahteva“, navodeći da se svi svode na jednu suštinu: poštovanje zakona bez izuzetaka, jasnu odgovornost nosilaca moći i zaštitu osnovnih ljudskih prava.

„Oni predstavljaju minimum standarda bez kojih nijedno društvo ne može biti demokratsko: primenu zakona, odgovornost institucija, zaštitu ljudskih prava i dostojanstva, kao i javnost rada organa vlasti. U svakoj funkcionalnoj demokratiji ovakvi zahtevi smatraju se rutinskim – dokumentacija se objavljuje, nasilje se procesuira, mirni protesti se uvažavaju, a obrazovanje i zdravstvo štite od političke zloupotrebe“, naveli su studenti.

Prema njihovim rečima, masovni protesti, mirni skupovi, medijski pritisak, buđenje naroda, apelovanje na državne institucije, kao i obraćanje institucijama van granica Srbije, samo su neki od načina na koje su tokom godinu dana studenti i građani iskazivali nezadovoljstvo trenutnim stanjem u državi i podršku studentskim zahtevima.

„Pokazali su upornost, doslednost i istrajnost kroz višednevne blokade, pešačenja kroz celu zemlju, strpljivo sprovođenje direktne demokratije i masovno organizovanje. Volja naroda je više puta jasno iskazana, ali je ostala ignorisana od strane nadležnih“, smatraju studenti u blokadi.

Posle skoro godinu dana, kako su naveli, nijedan od zahteva nije ispunjen, što, prema njihovim rečima, jasno pokazuje da problem nije u njihovoj radikalnosti, već u odsustvu političke volje, odgovornosti i nezavisnih institucija.

Smatraju da „upravo taj jaz između onoga što je razumno i onoga što je moguće u praksi“, otkriva „duboku institucionalnu krizu“, zbog čega su 5. maja zvanično zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

„Ispunjenje studentskih zahteva jeste u nadležnosti institucija sudske i izvršne vlasti. Iako bi njihov rad morao biti nezavisan, one su zarobljene u sistemu u kom režim kontroliše sve: ucenama, pritiscima, polugama moći i novcem. Zato je neophodna promena sistema iz korena – kroz promenu organa vlasti“, piše u saopštenju.

Kada institucije, kako su naveli, sistematski odbijaju da postupaju u skladu sa zakonom, a svi drugi oblici pritisaka tokom godinu dana ne daju rezultate, izbori „ostaju jedino sredstvo da građani mirnim putem promene odnos moći i omoguće funkcionisanje sistema“.

„U situaciji u kojoj su sudstvo, tužilaštvo, policija i izvršna vlast lišeni stvarne samostalnosti, promena sastava parlamenta i vlasti postaje preduslov za bilo kakvu odgovornost“, dodali su studenti u blokadi.