Stručnjaci predlažu preuzimanje NIS-a administrativnim putem zbog sankcija OFAC-a

Stručnjaci predlažu različita zakonska rešenja za izlazak Naftne industrije Srbije (NIS) iz sankcija američke agencije OFAC (Office of Foreign Assets Control) pri Ministarstvu finansija, kako bi nstavila proizvodnju derivata, piše danas Forbs Srbija.

Advokat i nekadašnji ministar Milan Parivodić ocenio je da bi Srbija problem obustavljanja poslovja NIS-a zbog čega je ugroženo snabdevanje tržišta energentima moga da reši tako što bi Skupština Srbije usvojila zakon o administrativnom preuzimanju.

„Zakon ne bi bio samo za NIS, nego opšti sistemski zakon koji bi regulisao i neke eventualne buduće slučajeve“, rekao je Parivodić.

Dodao je da bi Srbija, zapravo, trebalo da uradi sličnu stvar kao što su to ranije uradile Nemačka ili Bugarska u slučaju preuzimanja upravljanja ruskim kompanijama.

Nemačka je još 2022. preuzela kontrolu nad imovinom ruskog naftnog giganta Rosnjefta, pozivajući se na Zakon o energetskoj bezbednosti.

Parivodić navodi da Srbija u svojim propisima o energetici nema mogućnost da na ovaj način preuzme upravljanje imovinom NIS-a, ali posebnim zakonom može da propiše da vlasnik kritične infrastrukture ima obavezu da obezbedi normalno funkcionisanje kompanije, zato što je to u nacionalnom interesu zemlje. 

Ukoliko to nije u stanju da uradi, država, kako tvrdi Parivodić, ima pravo na nametne svoju upravu.

„Meni je čudno i indikativno kako mi u Zakonu o energetici to ne regulišemo. Mogućnost da se ovo uradi ako su ugroženi nacionalni interesi. I baš nemamo takvu odredbu koja se tiče nafte ili gasa“, rekao je Parivodić, sugerišući da je to očigledno bio ustupak Rusima.

Parivodić je naveo da bi taj budući propis trebalo, najdetaljnije moguće da odredi buduće korake. 

On je ocenio da bi po takvom zakonu Vlada imala pravo da uvede novu upravu u NIS koja bi dala većinskom vlasniku akcija rok, ne previše dug, da proda svoj paket akcija, a ukoliko to ne učini, onda nova državna uprava to uradi u ime i za račun vlasnika akcija, a novac uplati na njegov račun.

Naglasio je da ustavni osnov za donošenje ovakvog propisa postoji, čak i ako zakon bude podrazumevao retroaktivno dejstvo.

Advokat Tomislav Šunjka tvrdi da pravni okvir za preuzimanje akcija NIS-a, već postoji.

„Interesi Srbije su da se ne ugrozi bezbednost i energetska stabilnost. Postoji pravni okvir koji joj omogućava da to učini“, rekao je on.

Podsetio je da Zakon o potvrđivanju sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o stimulisanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja koji je još na snazi, to omogućava.

U članu 4. tog zakona navedeno je da „ulaganja ulagača jedne strane ugovornice koja su realizovana na teritoriji druge strane ugovornice neće se eksproprisati, nacionalizovati ili podvrgnuti drugim merama koje imaju slične posledice osim u slučajevima kada se takve mere preduzimaju u opštem interesu, po zakonskim propisima koji nisu diskriminacioni, a praćeni su isplatom brze i adekvatne naknade“.

U nastavku tog člana piše da „naknada treba da odgovara najmanje tržišnoj vrednosti eksproprisanih ulaganja, neposredno pre nego što je zvanično postalo poznato da će se stvarno sprovesti ili da predstoji eksproprijacija.

Nadoknada će se, kako stoji u tom članu, „isplaćivati bez neosnovanog kašnjenja u konveribilnoj valuti i neometano transferisati u inostranstvo, a do momenta isplate zaračunavaće se kamata po stopi one strane ugovornice na čijoj teritoriji su uzvršena ulaganja“.

Šunjka smatra da je to dovoljno da država već sada preuzme NIS.

Forbs je podsetio da je na snazi još jedan zakon koji se tiče naftno-gasnog aranžmana dve zemlje. Reč je o Zakonu o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. 

Usvojen je 2008. godine i u članu 2, između ostalog, piše da „infrastrukturni, proizvodni i drugi objekti, kao i druga imovina koju kompanije grade, modernizuju ili nabavljaju tokom obavljanja privredne aktivnosti… predstavljaju njihovo vlasništvo“.

U nastavku piše da „imovina kompanija ne može biti eksproprisana, nacionalizovana ili podvrgnuta merama ekvivalentnim po posledicama eksproprijaciji ili nacionalizaciji“.

Drugim rečima, ovaj zakon ukida mogućnost da se izvrši eksproprijacija ili nacionalizacija gasovoda (misli se na Južni tok), podzemnog skladišta Banatski Dvor ili kompleksa koji pripada kompaniji NIS.

Šunjka, međutim, kaže da dva propisa nisu u koliziji i da ovaj drugi ne sprečava Srbiju da primeni član 4. sporazuma o uzajamnoj zaštiti ulaganja.

On je rekao da nacionalizacija u pravom smislu reči podrazumeva otuđenje imovine bez plaćanja naknade i da zato ona i nije rešenje.

„Vlada, dakle, ima pravni okvir da donese odluku da taj i taj broj akcija postaje vlasništvo Republike Srbije zato što je to opšti interes. Odnosno zbog ugrožene energetske bezbednosti zemlje“, rekao je on.

Naveo je da bi Vlada u toj odluci, navela i visinu naknade za preuzimanje akcija od sadašnjeg većinskog vlasnika, ali da dozvolu o prebacivanju novca daje OFAK (agencija pri američkom Ministarstvu finansija).

„OFAK izdaje licence, odnosno dozvole i u ovom slučaju, a Vlada Srbije ima mogućnost da odredi iznos, ali da bi se ta transakcija sprovela neophodna je dozvola OFAC-a“, rekao je Šunjka.

Narodna banka Srbije i Udruženje banaka saopštili su da će, ukoliko NIS ne dobije zatraženu licencu za nesmetani rad, obustaviti platni promet sa tom kompanijom, a razlog je strah da im se uvedu „sekundarne“ sankcije. 

Ukoliko se ovako nešto zaista i obistini u narednim danima, NIS praktično ne bi mogao da posluje, odnosno obavlja platni promet.

Ukoliko poslovne banke u Srbiji prekinu platni promet sa NIS-om, on bi postao nesolventan i otvorila bi se zakonska mogućnost za pokretanje postupka stečaja.

Poslovni konsultant Milan R. Kovačević kaže da će NIS sa sankcijama brzo postati nesolventan, a njegovi računi u bankama blokirani, a tada poverioci mogu pokrenuti stečaj pred domaćim sudovima.

„Otvaranjem stečaja od domaćeg suda imenovani stečajni upravnik NIS-a zamenjuje celu dotadašnju njegovu upravu. Time prestaju i sankcije NIS-u jer prestaje ruski uticaj na njega. Stečajni upravnik ga onda izlaže prodaji i NIS ponovo može da obnavlja poslovanje u rukama novih vlasnika“, rekao je Kovačević.

On smatra da bi, kako kaže, konfiskacija akcija ruskog vlasnika i smenjivanje ruske uprave u NIS-u dovelo do skupe međunarodne arbitraže o opravdanosti postupka.