Strategija o upravljanju mineralnim resursima planira rudnike litijuma u Jadru i kod Valjeva

Eksploatacija litijuma u Jadru ponovo se aktuelizuje u nedavno usvojenoj Strategiji upravljanja mineralnim i drugim resursima do 2040. godine, koja je usvojena u Skupštini Srbije, piše danas portal Nedeljnik.rs.

U dokumentu piše da je planirano otvaranje rudnika litijuma (što je uslovno ekološkom studijom), u Jadru kod Loznice i Piskanji u okolini Valjeva.

Autori strategije, iz Ministarstva rudarstva energetike, naveli su da brži i kvalitetniji privredni rast, koji podrazumeva i energetsku tranziciju, zahteva sve veće količine mnogih mineralnih sirovina, a da su strateški važni metalični mineralni resursi Srbije bakar, zlato, olovo, cink, srebro i litijum.

U okviru strategije su zato razvijena tri scenarija, čiji je cilj da ukažu na to kakvi su efekti usporenog, realnog i ubrzanog razvoja rudarstva na privredu Srbije.

Prema prvom scenariju, scenariju usporenog razvoja, pretpostavke su da eksploatacija uglja, nafte i gasa opada, što uzrokuje „zatvaranje značajnog broja rudnika“. U domenu metala, proizvodnja rude bakra se ne ostvaruje prema postojećim planovima, već stagnira usled nižih cena na berzi.

Jedna od pretpostavki navodi da se „rudnici olova i cinka zatvaraju, a novi se ne otvaraju, ne otvara se rudnik litijuma, kao ni rudnici zlata“.

Ukupna vrednost proizvodnje u scenariju usporenog razvoja je oko 3,27 milijardi dolara. Autori upozoravaju da ovakav scenario znači smanjenje udela sektora rudarsva u BDP, gubitak radnih mesta i smanjenje investicija.

U strategiji piše da smanjenje proizvodnje može dovesti do socijalnih problema u rudarskim regionima, uključujući migracije i pad životnog standarda.

Kao pozitivan aspekt navedeno je da „smanjenje eksploatacije dovodi do potencijalno manjeg uticaja na životnu sredinu“.

Druga razmatrana varijanta je opcija „realnog razvoja sektora mineralnih sirovina“, koja podrazumeva zadržavanje trenutnih kapaciteta uz postepeno pokretanje novih strateških projekata.

U ovom scenariju, pretpostavlja se da se nafta i gas eksploatišu na sadašnjem nivou, dok se proizvodnja uglja stabilizuje na 35 miliona tona, uz delimičan uvoz. Kada je reč o ključnim metalima, pretpostavlja se da se proizvodnja bakra ostvaruje prema postojećim planovima kompanija, a kao najveći iskorak navodi se da se otvara „rudnik litijuma, kao i rudnici zlata“.

Ostvarivanje ovakvih planova gotovo da bi, kako je navedeno, dupliralo očekivanu vrednost proizvodnje, pa u tekstu strategije stoji da je „u opciji realnog razvoja, ukupna vrednost proizvodnje oko 6,81 milijardi dolara“.

Autori procenjuju i da ova opcija doprinosi rastu udela rudarstva u BDP (do oko pet odsto), povećanju zaposlenosti i privlačenju investicija, kako domaćih tako i stranih.

Kada je reč o ekologiji, dokument zaključuje da „umereni uticaji na životnu sredinu zahtevaju primenu ekološki prihvatljivih tehnologija i poštovanje zakonskih regulativa“.

Poslednji scenario podrazumeva masovnu ekspanziju industrije ali i visoke cene ruda na svetskom tržištu. U ovoj varijanti, nafta i gas ostaju na sadašnjem nivou, dok se proizvodnja uglja drži na visokih 40 miliona tona.

Sektor metala beleži drastičan skok jer se „proizvodnja bakra, koncentrata i katodnog bakra kao finalnog proizvoda metalurške prerade povećava u odnosu na planove“.

Kao i u prethodnom modelu, pretpostavlja se da se pokreću novi strateški projekti, pa se navodi da se u Jadru planira otvaranje rudnika litijuma sa proizvodnjom od 58.000 tona i cenom na berzi od 15.000 dolara po toni, a planiran je i rudnik litijuma kod Valjeva, na lokaciji Piskanja.