„Taj korak bio bi od nesumnjive koristi ne samo naše građane već i za bezbednost cele Evrope, a pozitivno bi se odrazio i na privredu našeg regiona“, naveo je Starović u autorskom tekstu za današenju Politiku.
Kako je dodao, „na kraju opet ostaje pitanje: da li je to moguće i izvodljivo“.
Starović je umesto odgovora, podsetio na češku poslovicu „Ko misli da to može, i ko misli da to ne može – u oba slučaja ima pravo“ i dodao da je „možda vreme da Evropa, zajedno s regionom, počne da misli kako može“.
Na početku teksta, on je podsetio na izjavu premijera Češke Andreja Babiša iz 2021, koji je na Bledskom strateškom forumu rekao da bi radi bezbednosti, trebalo i zemlje Zapadog Balkana uključiti u Šengen, ako ispunjavaju uslove.
Onje tada rekao da bi prva zemlja Zapadnog Balkana koju bi trebalo uključiti u Šengen trebalo da bude Srbija, a četiri i po godine kasnije, kada se Babiš vratio na čelo češke vlade, njegova inicijativa se u strateškom smislu čini još aktuelnija, ocenio je Starović.
„Danas, kada bezbednost Evrope ponovo postaje ključna tema i prizma kroz koju se prelamaju politike u mnogim oblastima, vreme je za strateške i vizionarske odluke, oslobođene birokratskih sprega. Uključivanje Zapadnog Balkana u Šengen ne bi bilo samo gest dobre volje prema regionu – to bi bio i pragmatičan potez za jačanje evropske bezbednosti“, napisao je Starović.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.