Starović: Proces pristupanja EU glavni okvir za unutrašnje reforme u Srbiji

Ministar Srbije za evropske integracije Nemanja Starović poručio je danas u Budimpešti da proširenje Evropske unije predstavlja ključni test verodostojnosti strateških opredeljenja Unije, ističući da je region Zapadnog Balkana već duboko integrisan u evropski ekonomski prostor, ali da politička integracija još nije završena.

Starović je govorio na desetom godišnjem Balkan forumu u Budimpešti, koji se od 9. do 11. marta održava u glavnom gradu Mađarske, gde je učestvovao na panelu „Od reči do dela: proširenje i Zapadni Balkan“, zajedno sa mađarskim ministrom za poslove Evropske unije Janošem Bokom, zamenicom ministra za Evropu i spoljne poslove Albanije Megi Fino i glavnim pregovaračem Crne Gore sa Evropskom unijom Predragom Zenovićem, prenela je Vlada Srbije na svom sajtu.

Ministar je ukazao na to da je Zapadni Balkan geografski okružen državama članicama EU i da su ekonomije regiona već snažno povezane sa evropskim tržištem a kako je rekao, u slučaju Srbije gotovo dve trećine trgovine odvija se sa EU, koja je ujedno i najveći investitor u srpsku privredu.

On je rekao da su reforme u Srbiji stvarne i kontinuirane i da proces pristupanja EU predstavlja glavni okvir za unutrašnje promene u zemlji – od reforme pravosuđa i jačanja institucija do unapređenja poslovnog okruženja i usklađivanja ekonomskih politika sa evropskim propisima i standardima.

Navodeći konkrentne korake koji bi pokazali veću posvećenost proširenju Starović je pomenuo postepenu integraciju ovog regiona u Jedinstveno evropsko tržište kao i inicijativu Evropske komisije da započne pregovore o inicijativi „Roming kao kod kuće“, odnosno o proširenju režima rominga Evropske unije na Zapadni Balkan.

On je rekao da za građane regiona pored nižih troškova komunikacije to predstavlja i snažan simbol stvarne integracije.

Starović je ukazao i na značaj potencijalnog uključivanja regiona u šengenski prostor, navodeći da Zapadni Balkan danas na određeni način funkcioniše kao unutrašnja spoljašnja granica EU, jer je geografski unutar evropskog prostora, ali i dalje odvojen granicama koje usporavaju trgovinu i kretanje ljudi.

Prema njegovim rečima, neke države članice, među kojima je i Mađarska, često naglašavaju da proširenje nije teret, već prilika za Evropsku uniju, jer Zapadni Balkan predstavlja rastuća tržišta, važne transportne i energetske koridore, kao i značajan ljudski kapital.

Starović je naglasio da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji – istorijski, ekonomski i politički i da pitanje sada nije da li će se proširenje dogoditi, već da li će Evropa iskoristiti strateški trenutak da se ono dogodi pre, a ne kasnije.