Stanković: „Imovina, dokumenta, pravda – Hrvatska ovo duguje prognanim Srbima, Međunarodna zajednica mora omogućiti ostvarivanje njihovih prava“

Pokret „Kreni-Promeni“ podseća da ni tri decenije nakon „Oluje“, rana progona više od 200.000 Srba iz Hrvatske nije zalečena. Kolone ljudi koje su u avgustu 1995. godine, u prašini i tišini, bežale iz svojih kuća i gradova, i danas bole kao prvog dana.

„Ljudi koji su proterani nisu nosili oružje – nosili su decu, ključ od kuće i fotografije. Nosili su nadu da će se vratiti. A mnogi se nikada nisu vratili“, izjavio je portparol pokreta „Kreni-Promeni“ Nikola Stanković.

Prema njegovim rečima, ogroman broj prognanih Srba i dalje nema pristup svojoj imovini, dokumentima ili stanarskim pravima u Hrvatskoj.

„Bez priznanja bola, nema budućnosti. Bez pravde, mir je samo iluzija, puka tišina oružja“, ističe Stanković.

Pokret „Kreni-Promeni“ poručuje da je neophodno garantovati sledeća prava Srbima prognanim iz Hrvatske: pravo da povrate svoju spaljenu i uzurpiranu imovinu, pravo na dokumenta i državljanstvo bez diskriminacije, pravo na obnovu stanarskih prava u mestima u kojima su živeli, pravo na istinu i pravdu za ubijene i nestale članove porodica, pravo na slobodan povratak i život bez straha – kao ravnopravni građani.

„Mir ne znači da oružje ćuti – mir znači da Srbin iz Knina, Benkovca, Gline može da kaže: ‘Vraćam se kući.’ Ne kao gost. Ne kao stranac. Već kao građanin sa svim pravima“, naglašava Stanković.

On dodaje da Srbiji nije potrebna nova mržnja, već istina, a Hrvatskoj hrabrost da se suoči sa svojom prošlošću.

„To suočavanje nije da bi se neko kaznio, već da bi se svi – i društvo i pojedinci – izlečili“, poručuje on.

Iz pokreta „Kreni-Promeni“ pozivaju i međunarodnu zajednicu da prestane da okreće glavu pred ovim pitanjem.

„Ako Evropska unija počiva na principima prava, onda pravo ne može važiti selektivno. Jer pravo koje ne važi za svakoga – ne važi ni za koga“, zaključuje Stanković.

Ova godišnjica, navodi se u saopštenju, nije samo podsećanje, već rana koja i dalje čeka istinu, odgovornost i hrabrost da se učini ono što je teško, ali jedino ispravno.