ŠTADA grupa: Više od polovine Evropljani se plaši starenja, a Srbi se najmanje plaše

Više od polovine Evropljana zabrinuto je zbog starenja, dok su Srbi, u odnosu na druge, najmanje zabrinuti, tek njih 40 odsto, pokazali su podaci zdravstvenog izveštaja ŠTADA (STADA) grupe za 2026. godinu, u okviru koje posluje i Hemofarm iz Vršca, objavljeno je danas.

Strah od starenja najprisutniji je u Centrolnoj i Zapadnoj Evropi i tu prednjače Litvanci (67 odsto), Česi i Poljaci (po 65 odsto), Španci i Francuzi (po 62 odsto).

Pored Srba, nizak nivo zabrinutosti pokazali su građani Kazahstana i Švajcarske (po 42 odsto) i Uzbekistana (43 odsto).

Istaknuto je da su bolest i gubitak fizičke snage među najvećim brigama koje su povezane sa starenjem kod građana Evrope.

Za 75 odsto Mađara i Čeha, ali i 74 odsto građana Srbije, bolest predstavlja najveći strah u vezi sa starenjem, piše u izveštaju.

„Velikoj većini građana Evrope vrlo je važno da žive što duže – za 75 odsto je to vrlo ili veoma važno. Želja da se živi duže najizraženija je kod osoba sa dobrim mentalnim zdravljem, što potvrđuje da stavovi prema dugovečnosti nisu oblikovani samo fizičkim zdravljem, već i širim osećajem optimizma, svrhe i kvaliteta života“, piše u Izveštaju.

Kako se navodi, da bi imali duži i zdraviji život, 80 odsto Evropljana spremno je da u potpunosti izbaci ili značajno smanji unos šećera i slatkiša.

Takođe, 82 odsto Evropljana bi prihvatilo da uradi genetski test, odnosno 92 odsto Portugalaca, 88 odsto Španaca i Italijana, ali i 81 odsto Srba kaže „DA“ genetskom testiranju.

Istaknuto je da je otvorenost prema genetskim testovima najviša među mlađim generacijama i onima koji prihvataju primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, što ukazuje da te grupe lakše prihvataju proaktivan pristup sopstvenom zdravlju.

„ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2026. godinu pokazuje da se zdravstveni prioriteti Evropljana menjaju sa životnom fazom. Mlađe generacije fokusirane su na trenutno stanje, dok starije sve više pažnje posvećuju prevenciji i dugoročnoj zdravstvenoj sigurnosti. Dugovečnost zato više ne merimo samo brojem godina, već i njihovim kvalitetom“, izjavio je generalni direktor Hemofarm grupe Ronald Zeliger.

Navedeno je da skoro svaki šesti građanin Evrope koristi aparate za merenje krvnog pritiska, odnosno 79 odsto Slovaka, 76 odsto Litvanaca, 74 odsto Mađara, 72 odsto Poljaka i 68 odsto Srba redovno koristi aparat za merenje pritiska.

„Dok građani stariji od 55 godina češće koriste tradicionalne metode praćenja zdravlja, mlađe generacije se sve više okreću digitalnim i pametnim alatima“, piše u Izveštaju.

ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2026. godinu pokazao je da se odnos Evropljana prema starenju i pored prisutnog straha sve više pomera ka potrebi za prevencijom i očuvanjem kvaliteta života.

„Dostupna prevencija i podrška zdravlju ključne su za sigurnije, zdravije i kvalitetnije starenje“, poručio je ovogodišnji ŠTADA Zdravstveni izveštaj.