Na današnji dan 2. septembar

1996 – Lideri tri opozicione partije: Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije „Zajedno“ koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

31. p.n.e. – U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovodje Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.

1666 – Četvorodnevni požar je gotovo uništio London. Stradale su mnoge gradjevine medju kojima i katedrala Svetog Pavla.

1752 – Na osnovu odluke Parlamenta u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

1807 – Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen da bi sprečila Napoleona Bonapartu (Bonaparte) da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

1829 – Sklopljen je Jedrenski mir izmedju Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobodjenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

1838 – Rodjena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.

1866 – Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila. Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.

1872 – U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne medjunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.

1898 – U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičenera (Horatio Kitchener) pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.

1910 – Umro je francuski slikar Anri Ruso (Henri Rousseau), zvan „Carinik“, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo je cenjeno tek nakon njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele u Luvr i druge velike svetske zbirke.

1930. – Avionom „Znak pitanja“ francuski piloti Diedon Kost (Diedonne Coste) i Moris Belont (Maurice Bellonte) završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.

1937 – Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten (Pierre, Coubertin), inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao je Medjunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.

1945 – Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom (Chi Minh).

1945 – Na palubi američkog ratnog broda „Misuri“ u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

1973 – Umro je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin (John, Reuel Tolkien) autor trilogije „Gospodar prstenova“ i romana „Hobit“.

1989 – Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.

1996 – Vlada Filipina potpisala je mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg gradjanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.

1996 – Lideri tri opozicione partije: Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije „Zajedno“ koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

2001 – Na Kipru je umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar (Cristian Barnard) koji je 1967. izvršio prvo uspešno presadjivanje srca.

2006 – Preminuo je pesnik Djerdj Faludj (Gyorgy Faludy), jedan od najznačajnijih ličnosti madjarske književnosti 20. veka. Svetsku slavu stekao je slobodnim prevodom pesama francuskog pesnika 15. veka Fransoa Vijona(Francois Villon) i autobiografijom „Moji lepi dani u paklu“ koju je napisao 1960. godine. Njegova dela su decenijama bila zabranjena u Madjarskoj.

2007. – U Sarajevu je preminuo Safet Isović, jedan od najboljih izvodjača sevdalinki svih vremena prema mišljenju većine muzičkih kritičara i poznavalaca izvornog narodnog melosa. Neki od njegovih najpoznatijih snimaka su „Djul Zulejha“, „Djevojka sokolu zulum učinila“, „Grana od bora, pala kraj mora“, „Mujo kuje konja po mjesecu“, „Moj dilbere“…

2012 – Vladajuća stranka predsednika Žosea Eduarda doš Santoša, Narodni pokret za oslobodjenje Angole (MPLA), osvojila je 74 odsto glasova na izborima u Angoli, koje je opozicija ocenila kao neregularne. Izbori u Angoli bili su drugi od završetka 27-ogodišnjeg gradjanskog rata (1975-2002) i treći od dobijanja nezavisnosti od Portugala.

2013 – Umro je pisac naučne fantastike Frederik Pol (Frederic Pohl) čiji je roman „The Space Merchants“ (Svemirski trgovci) uveo pojam 3D. Od niza romana koje je napisao najpoznatiji su „Kapija“ i „Čovek plus“. Dobitnik je brojnih nagrada u svetu naučne fantastike.

2014 – Ubijen Stiven Džoel Sotlof (Steven Joel Sotloff) američki novinar kidnapovan 4. avgusta 2013. od džihadista ISIS-a. Stiven je pogubljen na isti način kao njegov kolega Džejms Foli dve nedelje ranije, sa snimkom pogubljenja objavljenim na specijalizovanom portalu za praćenje situacije o džihadistima.

2017 – Oko 60.000 ljudi, uglavnom pripadnika muslimanske manjine Rohindža, zbog sukoba na severozapadu Mjanmara napustilo je u toku nedelju dana ovu zemlju i pobeglo u Bangladeš.

2021 – Preminuo je Mikis Teodorakis (97), grčki kompozitor, autor muzike za brojne poznate filmove, medju kojima su „Grk Zorba“ Mihalisa Kakojanisa, „Z“ Koste Gavrasa i „Serpiko“ Sidnija Lameta.

2025 -U ogromnom odronu zbog kiše u Sudanu je poginulo čitavo jedno selo – više od 1.000 ljudi, a samo jedna osoba je to preživela.