Srpsko-američka naučnica Vunjak-Novaković dobitnica međunarodne nagrade Žene u nauci

Srpsko-američka naučnica Gordana Vunjak-Novaković dobitnica je ovogodišnje Internacionalne nagrade L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ za svoj pionirski rad u inženjerstvu ljudskog tkiva i regenerativnoj medicini.

Vunjak-Novaković je profesorka biomedicinskog inženjerstva na Univerzitetu Kolumbija u SAD, a doktorirala je u oblasti hemijskog inženjerstva na Univerzitetu u Beogradu.

„Izuzetni doprinosi profesorke Vunjak-Novaković u razvoju modela ‘organa na čipu’ i bioloških zamena za popravku, održavanje ili poboljšanje funkcije tkiva, bili su ključni za rekonstrukciju fiziologije organa. Njen izvanredan put kao inovatorke, edukatorke i uzora za žene u nauci i inženjerstvu predstavlja istinsku inspiraciju“, saopštili su Fondacija L’Oréal i UNESCO.

Vunjak-Novaković je jedna od pet naučnica koje su ove godine nagrađene za svoje pionirske doprinose naukama o životu i životnoj sredini.

Nagrade „Za žene u nauci“ dodeljuju se od 1998. godine za pet regiona – Afriku i arapske države, Aziju i Pacifik, Evropu, Latinsku Ameriku i Karibe i za Severnu Ameriku.

Vunjak-Novaković je priznanje dobila za region Severne Amerike, u oblasti bioinženjeringa.

Laureatkinje će nagradu primiti na svečanoj ceremoniji 11. juna u sedištu UNESCO-a u Parizu.

„Ovogodišnji izbor ističe njihovu ključnu ulogu u rešavanju globalnih zdravstvenih i ekoloških izazova – od revolucionarnog inženjeringa tkiva i genomskih istraživanja, do poljoprivrednih inovacija i uticaja ishrane na mentalno zdravlje“, navodi se u saopštenju.

Ovogodišnje laureatkinje izabrane su u konkurenciji od rekordne 504 nominacije iz 89 zemalja, što potvrđuje „rastuću naučnu izvrsnost žena širom sveta“.

Među 142 dosadašnje dobitnice nagrade sedam je dobilo i Nobelovu nagradu za nauku.

U saopštenju se ukazuje da istinska rodna ravnopravnost u nauci ostaje dalek cilj i da, prema podacima UNESCO-a, žene i dalje čine samo jednu trećinu istraživača širom sveta.

„Ovakva neravnoteža ne samo da ograničava potencijal i raznolikost u nauci, već unosi pristrasnost u istraživanja, potencijalno zanemarujući različite perspektive koje su neophodne za rešavanje gorućih svetskih izazova“, navodi se.