Aritmija muči više od 60 miliona ljudi. Lekari otkrivaju retko pominjane okidače i načine kako da sačuvate ritam srca.
Srčana aritmija zavisi od svakodnevnih navika. Male promene životnog stila mogu značajno smanjiti rizik. Kardiolozi otkrivaju koje navike da pratite i kako da ih zamenite zdravijim.
Srce u proseku kuca skoro 100.000 puta dnevno. Najčešće u stabilnom ritmu, ali ako počne da preskače, ubrzava ili nepravilno radi bez jasnog razloga, to može biti znak srčane aritmije.
„Aritmija je kada srce kuca prebrzo, presporo ili nepravilno, obično zbog problema u električnom sistemu srca“, objašnjava dr Ali Ajoub, interventni kardiolog sa LCMC Health u Luizijani, sertifikovan i za nuklearnu kardiologiju, piše Healthy.
Najčešća je atrijalna fibrilacija (AFib), kojom je pogođeno oko 59 miliona ljudi u svetu. Postoje i drugi tipovi aritmija:
PVC (prerani ventrikularni otkucaji) – dodatni otkucaji iz donjih komora
SVT (supraventrikularna tahikardija) – ubrzan ritam iznad komora
Bradikardija – usporen rad srca
VT (ventrikularna tahikardija) – opasno ubrzan ritam iz donjih komora
Atrijalni flater – ubrzan, ali pravilan ritam gornjih komora
Neke aritmije su bezopasne, ali druge mogu izazvati moždani udar ili srčanu slabost. Iako genetika igra ulogu, stil života često presudno utiče.
6 iznenađujućih životnih okidača srčane aritmije
Telesna težina – Gojaznost je snažno povezana sa atrijalnom fibrilacijom, jer opterećuje srce i povećava pritisak. I mali gubitak kilograma (oko 10%) može značajno smanjiti simptome.
Alkohol (čak i u malim količinama) – I male količine alkohola mogu poremetiti električne signale srca i izazvati aritmiju, poznatu i kao „sindrom prazničnog srca“. Istraživanja pokazuju da potpuno izbegavanje alkohola smanjuje ponavljanje aritmija.
Loš san i apneja u snu – Hronično loš san ili neprepoznata apneja u snu mogu snažno opteretiti srce. Lečenje apneje i poboljšanje sna često ublažava ili čak preokreće aritmije.
Kofein i energetska pića – Umerena kafa uglavnom je bezbedna, ali veće količine, posebno energetska pića, povećavaju rizik od poremećaja ritma.
Lekovi protiv zapušenog nosa (dekongestivi) – Preparati sa pseudoefedrinom (Sudafed, Claritin-D, Zyrtec-D) mogu ubrzati rad srca i povisiti pritisak, pa su rizični za osobe sa srčanim problemima.
Neravnoteža elektrolita (nizak kalijum ili magnezijum) – Dehidratacija, preterano znojenje, loša ishrana ili diuretici mogu dovesti do poremećaja u električnim impulsima srca i izazvati aritmiju.
Da li je aritmija opasna?
Neke aritmije su bezopasne, ali druge mogu biti opasne po život. Atrijalna fibrilacija i atrijalni flater povećavaju rizik od moždanog udara, dok ventrikularna tahikardija može dovesti do iznenadne srčane smrti.
Dobra vest je da se većina aritmija može uspešno kontrolisati uz tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju. Ako primetite simptome poput preskakanja srca, gušenja ili bola u grudima, obavezno se obratite lekaru.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.