Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH, a na višak carina od 50 odsto

Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu STK, „Uredba Vlade Srbije o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti“ obuhvata grupe proizvoda iz BiH – rebrasti betonski čelik i toplo valjanu žicu u koturu, kao i rebrasti betonski čelik u šipkama.

Uredba će trajati šest meseci i sprovodiće se kroz sistem tarifnih kvota, a kada se kvote popunje, na uvoz tih proizvoda primenjivaće se carina od 50 odsto, navedeno je u objavi.

Individualne kvote podeljene su na kvartalne maksimume za period od 1. januara do 31. marta i od tada do 30. juna, uz mogućnost prenošenja neiskorišćene kvote iz prvog u drugi kvartal.

Raspodela kvota vršiće se po principu „prvi došao – prvi uslužen“, odnosno na osnovu redosleda prihvatanja carinskih deklaracija.

„Kvote koje je uvela Vlada Srbije ne prate realne tokove trgovine, jer su, kako je i navedeno u Uredbi, rađene na osnovu podataka za period od 2020-2024. godine“, piše u saopštenju STK.

STK BiH je izrazila zabrinutost u ime privrednih društava, odnosno izvoznika.

Dodali su da je na osnovu podataka STK BiH evidentno da je već u prvom kvartalu 2025. godine izvoz navedenih proizvoda iz BIH premašio dozvoljenu kvartalnu kvotu.

„Evidentno je da prilikom utvrđivanja kvota nisu u potpunosti uzeti u obzir kumulativni obim stvarnih trgovinskih tokova, regionalni distributivni modeli, ni realni tržišni udeo proizvođača i dobavljača iz BiH”, piše u saopštenju.

STK smatra da donošenje Uredbe kojom se ograničava nesmetan bescarinski plasman roba u okviru zemalja CEFTA i to na samom kraju jedne poslovne godine, predstavlja limitirajući faktor za dugoročne ugovore koje kompanije iz BiH imaju sa kompanijama u Srbiji.

Ukazali su i da se kamioni već zadržavaju na graničnim prelazima što je najkritičniji problem za izvoznike iz BiH. To je posledica toga što carinski organi Srbije imaju dodatnu proceduru radi praćenja kvota , kaže STK BiH.

STK je upozorila da su posledice zadržavanja tereta ozbiljne, počevši od direktnih i rastućih finansijski troškovi, kašnjenja isporuka ugovorenim kupcima u Srbiji, prekida u proizvodnim i građevinskim lancima snabdevanja, te ozbiljnom narušavanje reputacije dobavljača iz BiH, kao pouzdanih i predvidivih partnera.

Zbog svega toga STK BiH traži od vlasti BiH da hitno reaguju prema nadležnim institucijama Srbije i CEFTA strukturama zbog ekonomskih reperkusija efekata Uredbe na slobodan, bescarinski protok roba u okviru zemalja CEFTA.