Nacrtom izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo je uvođenje novog krivičnog dela pod nazivom „Neovlašćeno otkrivanje profesionalne tajne“. Cilj je preciznije definisati i sankcionisati neovlašćeno otkrivanje poverljivih informacija, kao i uskladiti zakonodavstvo sa regionalnom praksom.
Prema predlogu, novo krivično delo obuhvata situacije u kojima advokati, javni beležnici, javni izvršitelji, lekari i druga lica neovlašćeno otkriju podatke o ličnom ili porodičnom životu do kojih su došli u vršenju svog poziva. Kazne predviđene za ovo delo kreću se od novčane kazne do zatvora od jedne godine, izuzev u slučajevima kada je otkrivanje u opštem interesu ili interesu drugog lica koji preteže nad interesom čuvanja tajnosti.
Takođe, dosadašnje krivično delo „Odavanje državne tajne“ biće zamenjeno novim krivičnim delom „Odavanje tajnih podataka“. Pritom, postojeća krivična dela „Odavanje vojne tajne“ i „Odavanje službene tajne“ biće obrisana iz Krivičnog zakonika, jer se smatra da su obuhvaćena novim odredbama. Ministarstvo pravde navodi da su predloženi rasponi kazni identični, a radnje izvršenja preciznije definisane.
Nacrtom je proširen i pojam „tajnog podatka“, čime se preciznije određuje koji podaci podležu zaštiti. Uvodi se jasnija podela prema stepenu tajnosti – „interno“, „poverljivo“, „strogo poverljivo“ i „državna tajna“, sa odgovarajućim kaznama zatvora koje se kreću od tri meseca do 10 godina. U težim slučajevima, kao što su otkrivanje iz koristoljublja, radi objavljivanja u inostranstvu ili tokom ratnog stanja, predviđena je kazna zatvora od pet do 15 godina. Nehatno činjenje ovog dela sankcionisano je zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika traje do 1. oktobra.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.