Srbija negira upotrebu zvučnog oružja tokom protesta, UN traži detalje

Srbija je dostavila odgovor Ujedinjenim nacijama (UN) povodom navodne upotrebe akustičnog oružja tokom protesta 15. marta u Beogradu, potvrđeno je za Insajder u Beogradskom centru za ljudska prava (BCLJP). Prema BCLJP-u, odgovor ne sadrži nove informacije i negira upotrebu zvučnog oružja, dok se u pogledu istrage poziva na postupanje tužilaštava bez dodatnih podataka.

BCLJP je obavešten 7. juna da je Srbija poslala odgovor specijalnim izvestiocima UN. U njemu se, kako navodi BCLJP, negira upotreba akustičnog oružja, ali se dodaje da su zahtevi za saradnju upućeni bezbednosnim službama Rusije i Sjedinjenih Američkih Država radi rasvetljavanja incidenta. BCLJP očekuje da će izvestioci UN, nakon analize odgovora, izneti preporuke za unapređenje zaštite ljudskih prava.

Prethodno su 18. marta, šest specijalnih izvestilaca UN uputilo Vladi Srbije zahteve za dodatne informacije i komentare, uključujući mere za sprovođenje „brze, nepristrasne, nezavisne i efikasne istrage“. Traženi su i podaci o zakonskom osnovu za korišćenje takvih uređaja, eventualnim odobrenjima, komandnoj odgovornosti, te vrsti i broju zabeleženih povreda.

U pismu UN izvestilaca izražena je zabrinutost zbog moguće povrede međunarodnih obaveza Srbije u oblasti ljudskih prava, uključujući Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Konvenciju protiv mučenja. Posebno je naglašen rizik od trajne povrede sluha, izazivanja panike i stampeda usled neselektivne prirode akustičnog oružja. Istaknuto je da poseduju dokaze o upotrebi sredstva koje je izazvalo masovnu paniku, što bi bilo suprotno međunarodnim principima predostrožnosti. Zabrinutost je izražena i zbog sve češćih ograničenja prava na mirno okupljanje u Srbiji.

Incident 15. marta dogodio se u trenutku kada su okupljeni građani ćutanjem odavali počast žrtvama nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu. UN izvestioci su upozorili da bi potvrđena upotreba zvučnog oružja u tom kontekstu predstavljala „naročito surovu i nesrazmernu intervenciju“.

Nakon protesta, šest organizacija civilnog društva, uključujući BCLJP, obratilo se UN specijalnim procedurama. Evropski sud za ljudska prava je 30. aprila izdao privremenu meru kojom nalaže Srbiji da se do daljeg uzdrži od upotrebe ovih uređaja. U aprilu je podneta i krivična prijava za terorizam protiv nepoznatih počinilaca Tužilaštvu za organizovani kriminal, dok Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu vodi predistražni postupak u kojem je uzeto više od 150 izjava građana.