Ukrajina je izrazila nadu da će joj Srbija pomoći da iz Rusije vrati prisilno deportovanu ukrajinsku decu, ocenivši da Srbija nije učestvovala u glasanju o rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) o tom pitanju zbog ruskog ucenjivanja u vezi sa snabdevanjem energijom.
Neučestvovanje Srbije u glasanju o rezoluciji kojom se osuđuje prisilna deportacija ukrajinske dece u Rusiju, ambasada Ukrajine u Beogradu je za Radio Slobodna Evropa (RSE) obrazložila time da Beograd sledi sopstvene nacionalne interese.
„Svesni smo složenosti sadašnjeg trenutka – Kremlj je počeo otvoreno da ucenjuje Srbiju, odlažući rešavanje pitanja snabdevanja energijom“, navela je ukrajinska ambasada u Beogradu za RSE.
Ambasada Ukrajine je izrazila nadu da će Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), podržati međunarodne napore za postizanje mira, što uključuje i povratak odvedene ukrajinske dece.
„Računamo da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru – Rusiji, i da će nam pomoći da vratimo našu decu u Ukrajinu“, navela je ambasada Ukrajine.
Za rezoluciju, kojom Generalna skupština UN zahteva od Kremlja da osigura „hitan, bezbedan i bezuslovan povratak sve ukrajinske dece koja su prisilno premeštena ili deportovana“ u Rusiju, glasala je 91 od 193 članice UN. Protiv rezolucije je glasalo 11 država, dok je 57 bilo uzdržano.
SAD i članice EU su bile među državama koje su glasale za usvajanje rezolucije, a protiv su bili Rusija i njeni tradicionalni saveznici poput Belorusije i Severne Koreje.
Srbija nije učestvovala u glasanju i uz Tursku je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije glasala za rezoluciju. Rezoluciju su podržale sve druge države Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija.
Ukrajina optužuje Moskvu da je od početka invazije 2022. godine otela desetine hiljada ukrajinske dece i odvela ih u Rusiju ili na teritorije pod ruskom okupacijom, bez pristanka porodica ili staratelja. Moskva je ranije tvrdila da „štiti ranjivu decu iz ratne zone“.
Međunarodni krivični sud je u martu 2023. izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, optuživši ga za ratni zločin ilegalne deportacije dece iz Ukrajine. Rusija je taj potez osudila kao „sramotan i neprihvatljiv“.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Srbija je podržala više rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.
U aprilu 2022. Srbija je glasala i za isključenje Rusije iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a u oktobru te godine je podržala rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se osuđuje ruska aneksija četiri ukrajinske oblasti.
U novembru 2022. godine, Srbija je bila uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji kojom se Rusija poziva na odgovornost zbog invazije, uz obavezu plaćanja odštete Kijevu. Sve ostale zemlje Zapadnog Balkana glasale su za usvajanje te rezolucije.
Na treću godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara ove godine, Srbija je podržala rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se potvrđuje podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu. Međutim, ubrzo posle glasanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je delegacija Srbije „greškom“ glasala za rezoluciju i da je trebalo da bude uzdržana.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.