Srbija je zemlja vanrednih izbora, gde je od 14 parlamentarnih izbora u modernoj istoriji, čak 10 puta glasanje bilo vanredno. Najnoviji povod za mogući vanredni izlazak na birališta su višemesečni studentski protesti zbog pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i smrti 16 ljudi, gde studenti sada traže i izbore.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da će izbora biti „u narednih godinu i po dana“, što bi ponovo bilo vanredno glasanje. Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Milan Jovanović objašnjava da vanredni izbori mogu biti posledica pada poverenja u vladu, nesuglasica unutar vladajućih koalicija ili pritiska opozicije i javnosti.
Od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. godine, na birališta se izlazilo pet puta, od čega četiri puta vanredno. Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) navodi da se izbori poslednjih godina koriste kao taktika ostajanja na vlasti, raspisuju se samo kada je ishod predvidiv.
Profesor Jovanović smatra da su vanredni izbori u periodu vladavine SNS-a postali „način vladanja“, inicirani od strane vlasti bez stvarne političke potrebe, s ciljem korišćenja popularnosti i „satiranja opozicije“. Takođe, dugi periodi tehničkog mandata vlade omogućili su predsedniku republike da bude jedina operativna politička figura, što je učvrstilo „autoritarni način vladanja“.
Izveštaj Fridom hausa iz 2024. godine zabeležio je „najveći pad Srbije u poslednjih deset godina“, povezujući to sa izborima iz decembra 2023. godine, održanim u „nepoštenim uslovima i uz brojne neregularnosti“. SNS je negirao sve optužbe.
Studenti su 5. maja zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Nedeljkov iz CRTA-e navodi da istraživanja pokazuju da svaki drugi građanin Srbije ima poverenje u studente, dok je poverenje u instituciju predsednika palo. Jovanović vidi studentski zahtev kao „izlaznu strategiju u trenutku slabljenja intenziteta studentske pobune“, koju vlast „želi da iscrpi“ prolongiranjem odluke o izborima.
